Иза нас су три веома успешне године рада и труда. Можемо да се похвалимо не само са са квантитетом акција, већ и са квалитетом. И бројност нам је порасла мало. Али нама никада није био битан број већ сој!
Од циљева које смо зацртали у Батајници на оснивачкој скупштини 3. октобра 2015. године нисмо одступили. И даље нам је звезда водиља борба за србски национални идентитет, односно ширење националне свести. Не одустајемо од чувања наше традиције, културе, вере, писма, обичаја... јер то нас чини Србима. Подижемо и друштвену одговорност, али строго се дистанцирамо од политичих дешавања.
Опет наглашавамо да смо самофинансирајуће удружење које се финансира од својих чланова. Тако да нам свакако обезбеђује слободу и потребан мир у раду удружења.
У првој години рада имали смо око 46 активности, што свакако није мало за удружење које је тек почело са радом. Док смо у другој години рада имали 70 итекако успешних акција. Више од половине наших активности нису у Београду, што значи да смо и путовали. Некад аутомобилом, некад аутобусом или пак комбијем.
У даљем тексту ћемо навести наше активности у трећој години рада.
Баш на годишњицу од нашег оснивања, 3. октобра 2017. нишка екипа Србског Светионика отишла је у планинско село Игриште, крај Куршумије. Тамо су присуствовали обележавању 105. годишњице од оснивања Гвозденог пука, најславније јединице србске војске икада. Поред њих дошли су и припадници Војске Републике Србије. (113. акција)
Друга акција у октобру 2017. године била је у Јошаничкој Бањи 07.10.2017. када смо отишли да присуствујемо манифестацији Дани Милунке Савић, посвећено најодликованијој жени ратнику и нареднику у Гвозденом пуку, Моравске дивизије. Пешачили смо нешто више од три километра, јер су временски услови били више него незгодни, али је нама циљ испуњен. Успоставили смо добар контакт са Рашчанима. Они су се одушевили нашом вољом и заставама. (114. акција)
Трећа акција у октобру била је у центру Београда 11.10.2017. када смо присуствовали изложби галерије САНУ у Кнез Михаиловој улици. Тамо је отворена поставка "Србско уметничко наслеђе Косова и Метохије - идентитет, значај и угроженост", где се заправо може видети културна и духовна баштина наше свете земље. (115. акција)
Четврта октобарска акција беше у Борчи 15.10.2017. када смо присуствовали парастосу за србске жртве Госпића, који су хрватски паравојници побили у јесен 1991. године. Нажалост, ово спада у оне парастосе који се слабије посећују иако некадаших становника Госпића и њихових потомака у Београду има више хиљада. (116. акција)
Пета октобарска акција била је посета спомен комплексу Зебрњак у Вардарској Македонији, где смо присуствовали обележавању 105. годишњице Кумановске битке. Тада је србска војска после пет векова ослободила Стару Србију од Турака Османлија у Првом балканском рату. (117. акција)
Ми смо наишли на добар пријем, чак смо и два видео интервјуа дали за србске РТВ станице у Вардарској Македонији. После тога, у повратку смо обишли два чувене православне светиње: манастир Похор Пчињски испод Врања и манастир Св. Ђорђа у месту Ст. Нагоричане...
Шеста акција у октобру била је посета Коларчевој задужбини 28.10.2017. јер се ту обележавало пригодним програмом осам векова од србске државности, тачније крунисања Стевана Првовенчаног за краља средњовековне Србије.
Овај догађај је нажалост у медијима добио јако малу пажњу. Малобројни родољуби, већином седих власи, родбина и пријатељи гуслара и неколико ентузијаста, било је недовољно да испуни салу Коларчеве задужбине. (118. акција)
Седма октобарска акција била је посета 62. Београдском сајму књига. Била је то прилика да видимо шта има ново у понуди србских издавачких кућа, али и да обиђемо пријатељска удружења, која су направила своје понуде на сајму. (119. акција)
Занимљиво ће нам свакако остати певање енто групе Србски Православни Појци, на штанду ССХ, односно Бранка и Верице. Они су иначе имали на овом сајму веома успешну и посећену промоцију свог рада и деловања на Косову и Метохији.
Прва акција у новембру била је посета Установи културе "Пароброд" у центру Београда, где се 01.11.2017. обележавало годишњица ослобођења србске престолнице у Првом светском рату. Било је ту пуно слика и докумената из живота војводе Петра Бојовића, комаданта Прве армије, која је пре 99 година ослободила Београд... (јубиларна 120. акција)
Друга новембарска акција била је 05.11.2017. када смо ми организовали други Београдски марш у славу војводе Петра Бојовића и ослободилаца Београда 1918. године. Марш је заокупио пажњу нешто више од 20-ак људи, што је врло чудно с обзиром на број родољуба у престолници.
Кренули смо у раним јутарњим сатима са Авале, тачније Споменика незнаном јунаку, па пешака до Новог гробља, преко Каленић пијаце, јер се ту налази и споменик чувеном војводи. Имали смо лепо време, тако да је угођај био потпун. (121. акција)
Трећа акција у новембру била је 17.11.2017. у београдском Дому Војске Србије. Тамо је Матија Бећковић, наш чувени философ и Његош данашњих дана имао своје обраћање публици које је названо "Са писцем - лице у лице".
Сала је била дупке пуна, а Матија је маестрално бриљирао на сцени. Човек који својим ставом показује не само истину, већ и наш менталитет, карактер, пркос... Ретко ко је у сали остао равнодушан. (122. акција)
Четврта акција у новембру била је у Сремским Карловцима, код Новог Сада 18.11.2018. где се одржавао парастос за вуковарске Србе који су 1991. године побијени од хрватских паравојника. Била је про прилика да се упале свеће за око 400 Срба чије душе већ деценијама лете изнад Балкана и вапе са правдом. Србске породице и дан данас траже правду с своје намилије... (123. акција)
Пета акција у новембру била је посета шумадијском селу Степање, крај Лајковца. Тамо је на иницијативу нашег земљака Милорада организовано у парохијском дому музичко-поетско вече "Срби у крилу Православља".
Носиоци културно-уметничког програма били су Удружење Личана Завичај, етно група Везак, гуслар Милан Ковачевић и др.
Ово је одличан показатељ да добар провод не мора да буде на неком сплаву или фенси дискотеци. Баш напротив, и душа може да се окрепи уз звуке гусала или девојачког гласа етно песме.
Уз све то домаћини су се својски потрудили да ово вече се памти. (124. акција)
Прва децембарска акција била је 07.12.2017. свечана академија "КОЛУБАРСКА БИТКА - ОД АМБИСА ДО ТРИЈУМФА" у београдском Дому Војске Србије. Тиме смо најављивали наш четврти Колубарски марш, пар дана касније, али и нашим суграђанима указивали на значај једне од највећих битака 20. века које је србска војска водила.
Управо у тој Колубарској (Сувоборској) бици децембра 1914. године наш бесмртни војвода Живојин Мишић је стекао светску славу јер је од војске којој је предвиђен потпуни слом и капитулација, успео да их реорганизује и пређе у контранапад који је довео до особађања Краљевине Србије од Аустроугара.
Сала је била фино попуњена иако је тај дан у Београду било великих гужви. Ми смо се потрудили да програм буде симпатичан, што публика јесте приметила... дали смо шансу и младима и старима, чуо се глас Косовских Божура, Гледанице, звукови гусала, рецитације Драгише Симића и Милоша Богдановића... игроказ Миће Живијоновића и историјски час Милосава Недића. (125. акција)
Друга децембарска акција била је у Љигу и Мионици 10.12.2017. када смо организовали четврти Колубарски марш (преко 20 км), у славу бесмртног војводе Живојина Мишића и његових дивјунака са Рајца, Сувобора и долине Колубаре.
Они су успели по други пут 1914. да поразе моћну војску Аустроугарске монархије.
Преко 150 људи (из Шида, Бијељине, Ужица, Врања, Прокупља, Ниша, Панчева, Београда, Ваљева, Обреновца...) се слило тај дан у мионичко село Струганик, код родне куће Живојина Мишића, где смо имали прво историјски час о лику и делу Жуће.
А онда преко Сувобора до врхова Рајца до Споменика 1300 каплара у селу Славковица. (126. акција)
Трећа децембарска акција била је 13.12.2017. у Баранди, крај Опова. Тамо смо скупа са неколико других удружења однели помоћ за породицу Новаковић која има четверо деце (двоје школске).
Овај пут је то било мало и другачије него иначе. Са нама су пошли и Косовски Божури, који су са наставником Гаврилом Кујунџићем отпевали неколико дечијих, духовних, завичајних и националних песама, тако да је атмосфера учинила ово вече стварно посебним. И данас се прича о томе. (127. акција)
Деца Новаковића: Бранка, Ђорђе, Никола и Марко су тако сетили велику срећу па су са нама могли и да запевају и да заиграју у маленој и скромној кућици.
Тиме је спуштена завеса на нашу калденарску 2017. годину, али у наредној 2018. нисмо стали, напротив... наставили смо још жешће.
Одмах на почетку године, 02.01.2018. године отишли смо у Чортановце, недалеко Инђије, у викенд насеље Банстол, јер се ту налази споменик Крајишка суза, која је седам месеци раније откривен, а већ ту и ниче црква Благе Марије, посвећена крајишком страдању 1990-их.
Друга јануарска акција била је посета Новом гробљу на Божић 07.01.2018. када смо положили венац на гроб сердара Јанка Вукотића, легендарног комаданта црногорске Рашке војске, која је на Мојковцу 1916. године успешно зауставила три пута бројнију аустроугарску балканску војску.
Тиме смо желели да одамо захвалност Мојковачким дивјунацима коју су својом жртвом 5.000 војника сачували Србство, јер се србска војска повлачила преко албанских гудура до Јонског мора.
Није нас било пуно, свега десетак, али битно је да смо дошли и да смо знали зашто и коме долазимо да одајемо пошту. Пошто је Јанко Вукотић носилац три највиша србска одликовања. (128. акција)
Трећа јануарска акција била је следећи дан тј. 08.01.2018. на Коларчевој задужбини, јер смо посетили Мојковачку академију, коју је организовао Црногорско-Херцеговачки покрет. Пригодним програмом одата је пошта војницима Краљевине Црне Горе, који су показали зашто носе титулу Србска Спарта.
Програм који је приказан те вечери био је више него одличан. Организатор се побринуо да се чује беседа Петра Божовића, гусле Бошка Вујачића и др. црногорско оро КУД "Његош"-а и др. (129. акција)
Исти дан, касно увече 08.01.2018. у самом центру Београда, код Народног музеја и Народног позоришта, урадили смо честитку за Девети јануар за браћу преко Дрине. Урадили смо један транспарент БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА СВЕТОГ САВЕ ЂЕДОВИНА...
На том транспаренту смо нацртали читаву Босну и Херцеговину те је обојили: црвено-плаво-бело, а додали смо Гаврила Принципа, Јована Дучића, краља Твртак Котроманића, Пребиловачка црква и Вишеградски мост.
Упалили смо 26 прскалица, јер је то било 26 година од проглашења Србске Републике Босне и Херцеговине. Запевали смо и химну "Боже правде". (јубиларна 130. акција)
Наша пета јануарска акција била је опет на Коларчевој задужбини 12.01.2018. када смо присутвовали концерту Србских Појаца. Било је одлично укомпонован избор песама, али и мушко-женски гласови: Марка, Милице, Немање, Радована, Невене, Марије допринели су да нико не остане равнодушан. Тражило се место више. (131. акција)
Поред тога, организатори су улепшали сцену са децом једног КУД-а из Батајнице, јер на крају крајева на млађима свет остаје. Поред тога и једна девојчица Анђелија Стојановић је добила прилику да отпева "Гором се шетало младо девојче".
Шеста јануарска акција била је 20.01.2018. на Новом гробљу (београдска општина Звездара). Тамо смо уручили златну медаљу Колубарског марша нашој младој хероини Валентини Ђорђевић из Панчева.
Она је то признање добила од нас зато што је са нама месец дана раније испешачила преко 20 км на Сувобору и Рајцу у славу Мишићевих ратника. (132. акција)
Она са својих осам година можда и није свесна шта је учинила, али свакако представља један велики подвиг с обзиром на њене године живота. Тиме заправо стварамо здрав подмладак ове наше приче, коју тек треба проширити, јер на млађима свет остаје. (133. акција)
Исти дан пар сати касније на Новом гробљу (Рузвелтова улица бр. 50) учествовали смо у полагању венаца за наше славне војводе Мишића и Бојовића, и генерала Јуришића. Било нас је петеро, а управо је Валентина Ђорђевић добила част да она полаже венац испред наше делегације.
Поред нас били су присутни и представници Војске Републике Србије, бројних удружења која негују сећање на Први светски рат и градски челници. (134. акција)
Прва акција у фебруару била је одлазак у Бања Луку 04.02.2018. Тамо смо присуствовали парастосу за жртвама усташког покоља у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и Раковцу. Било је присутно око 1.000 људи који су дошли из Бања Луке и других места.
Из Републике Србије, једнино смо ми дошли. Били су присутни градски челници, као и највиши представници РС, као и разна друга удружења. Комеморација сећања и читав програм одлично је уприличен, што ствара извесну наду да можемо створити Културу сећања.
После тога смо обишли центар града на Врбасу: Споменик Бањалучким бебама, Храм Христа Спаситеља, Споменик Стефану Немањи и др. Мало се одморили и после тога правац Београд. За 18 сати прешли смо преко 700 км пута и осам граничних прелаза. (136. акција)
Друга фебруарска акција била је у Смедереву 10.02.2018. када смо присуствовали промоцији књиге "Зов карауле", по ко зна који пут.
Књигу прочитали јесмо одавно, али је ово уствари била подршка за оне који су нам бранили државу пре скоро 20 година подно Проклетија од албанских терориста потпомогнути страним плаћеницима... али и Ненаду Милкићу, који је са само две своје књиге пробио медијску блокаду о томе шта се дешавало на Косову и Метохији крајем 1990-их.
Донели смо тамо у смедеревски Дом културе наш Зид плача са Кошара, где су пописана имена стотинак момака који су своје животе уградили у темеље наше отаџбине 1998-1999 бранећи нашу нејач од звери у људском облику.
Било је то једно јако емотивно и лепо вече. (137. акција)
Дан касније 11.02.2018. одлазимо у Радовањски луг код Велике Плане, да се прошетамо по брдима где бесмртни вожд Карађорђе почива. Била је то прилика да се застава оца модерне србске државе поново завиори испод старог храста и цркве Покајнице. (138. акција)
Опет дан касније 12.02.2018. отишли смо у Руски дом, у Београду, где смо присуствовали промоцији књиге "Љетопис новог косовског распећа", где је описана голгота Срба на Косову и Метохији 1998-2004, коју је пре седам година објавио митрополит Мафилохије Радовић.
Поред њега, на сцени су говорили: Матија Бећковић, Срђа Трифковић, Велибор Џомић и Живојин Ракочевић... Било је то својеврсан црквено-народно сабор србских родољуба у сред србске престолнице. (139. акција)
На Сретење - Дан државности Србије, отишли смо у Орашац, код Аранђеловца. Хтели смо да присуствујемо државној церемонији обележавања 214. годишњице Првог србског устанка који је Карађорђе повео са својих 300 народних првака.
Нажалост, није нам то било дозвољено, јер је читав Орашац био под опсадом полиције, па смо отишли то Опленца, који је ту близу. Ту смо запалили свеће у цркви коју је Карађорђе подигао 1811. године. (јубиларна 140. акција)
Шеста акција у фебруару била је одлазак у Прокупље, где смо учествовали на другом Топличком маршу за славу јунака који су једини на територији поробљене Европе у Великом рату подихли устанак. Ово је иначе један од најтрагичнијих догађаја за Србе у 20. веку, јер је однео преко 20.000 живота.
Управо на овој 141. акцији смо промовисали и нашу нову заставу Косте Војиновића Косовца, једног од вођа устанка, али и симбола Топлице.
Кренули смо из села Обилић, општина Бојник, подно Копаоника, па смо путевима ишли све до центра Прокупља где смо положили венац на споменик Топличким јунацима, чули историјски час и после вечерали домаћи пасуљ који је обезбедила III Копнена бригада Војске Републике Србије.
Домаћин манифестације је било Друштво "Стазама славних предака" из Ниша, а тамо смо срели и наше пријатеље из Куршумлије: Удружење "Гвоздени пук Игриште". (142. акција)
Седма акција у фебруару била нам је у Новом Саду 21.02.2018. године када смо посетили изложбу Добруџански ратници, коју је организовало Удружење ратних добровољаца 1912-1918 из Новог Сада, а ми смо са њима тако успоставили контакт. Поред изложбе слика имали смо прилике и да чујемо културно-уметнички део односно песме из Великог рата у извођењу етно групе "Звуци са камена". (143. акција)
Затим је уследила мала тронедељна пауза.
Прва акција у месецу марту била је опет у Новом Саду 15.03.2018. године, где је исто удружење огранизовало предавање "Ходочашће на Крф", аутора Љубомира Сарамандића, кустоса Србске куће на Крфу. Само предавање је било вансеријско, уз богат вокални део који су изводио Хор просветних радника. Чули смо и мишљење из публике, а после смо попричали и са нашом другарицом Александром. (144. акција)
На Хелмкаст каналу средином марта 2018. године у емисији "Духовна трпеза" код Жане Живаљевић промовисали смо наше пролећне активности: парастосе, обилазак Терезина и других значајних места по Средњој Европи, Сремски и Чегарски марш... (145. акција)
Дан касније, тачније 17.03.2018. године отишли смо у београдску цркву Св. Марка, где смо присуствовали парастосу за Мартовски погром... још једно етничко чишћење Срба са Косова и Метохије, у режији албанских екстремиста потпомогнути снагама КФОР-а.
Прогано је преко 4.000 Срба са свете србске земље пред очима читаве међународне јавности. Иако нисмо ми организовало парастос, него Удружење Срба са Косова и Метохије, прикључили смо се из чистог идеала и поштовања према невиним србским жртвама. (146. акција)
Пета акција у марту месецу била је у Нишу 18.03.2018. године. У питању је био хуманитарни концерт за народне кухиње КиМ. Концерт је организовало младо удружење Востани Сербие у нишком Дому Војске Србије, а поред нишке екипе СРБС-а дошла је и београдска.
Сам концерт је био одлично урађен, тим пре што су сви на сцени дали све од себе да се то вече памти. (147. акција)
Поред наших другара из Косовских Божура који су на сцени доминирали, прилику су добили и чланови фолклорног ансамбла "Оро" из Ниша... Фрулицу је свирала једна девојчица Аника стара осам година... један момак и девојка су имали рецитације, а на сцени се ненадано опробала и Даница Степановић, наша другарица са Кајмакчалана.
Ми смо први пут показали један транспарент баш посвећен Косову и Метохији.
24. март - Дан сећања на варварско бомбардовање и НАТО агресију ми смо обележили у Београду на Ташмајдану у цркви Св. Марка и још у Нишу, код споменика у Шуматовачкој улици.
Заправо, преко наших портала покренули смо Дани НАТО културе у Србији, где смо желели да скренемо пажњу јавности и родољуба на то шта нам је учињено пре 19 година када је наша домовина од Суботице до Улциња страховито бомбардована 78 дана, а убијено је преко 3.500 Срба.
У Београду је сам парастос скормно прошао једва да се скупило 60-ак људи, док је у Нишу то достојно обележено од неколико удружења и Команде Војске Србије. Заправо како време пролази код Срба се појављује стара бољка - заборав. Али то не значи да треба да се предамо, већ напротив да још више радимо на томе.
Поред нас, обележавање овог датума обележено је у Херцег Новом, Ужицу, Шиду и др.
Исти дан запуцали смо у сремски градић Инђија, тамо смо по пети пут присуствовали промоцији књиге "Зов карауле", аутора Ненада Милкића, које се претворило у сабор србских родољуба. Сретосмо тамо и Шабчане, Меденицу, Ђуру, Маљаха и друге. Девојчице из КУД "Оро" су својом песмом све дирнули у срце, заиста маестрално је одрађен вокални део.
Сви они су желели да својом причом и песмом кажу да Косово и Метохија упркос свему остају део Србије... уз поздрав Догодине у Призрену. (150. акција)
Крајем марта на Хелмкаст каналу, Милан Чучковић је покренуо емисију "Разбуђивање", где са саговорницима прича приче о историји, страдању, традицији и наслеђу србског народа, али и хуманитарним активностима удружења или појединаца којима се помажу наши најугроженији сународници.
Емисија је за кратко време нашла добар пријем код гледалаца којима се омрзнуо програм са непримереним садржајем на ТВ каналима са националним фреквенцијама.
Последњег дана марта имали смо две акције. Прва је била у срцу Семберије, односно у Бијељини, где смо присуствовали обележавању 22. годишњице Сарајевског егзодуса... односно исељавању стотине хиљада сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, чија је кулминација била у марту 1996. године.
Наишли смо на добар пријем код организатора 'Пријатељи Илијаша', где смо увидели да ће бити простора за сарадњу у будућности, на обострано задовољство. Поред нас били су у Бијељини и удружење Србски Витезови из Шида. (151. акција)
У повратку из Бијељине ишли смо преко Шабца, те смо посетили промоцију књиге "Мале приче Великог рата" аутора Милана Богојевића, који је у књигу сажео приче о заборављеним јунацима из Првог светског рата, али и Балканских ратова, с почетка 20. века.
Промоција ове књиге је одржана у Градском центру за културу, а организатор је био УГ Церски марш.
Сала је била пуна, а поред аутора за главним столом били су: Ненад Милкић, Предраг Марковић, Михаило Меденица. За вокални део биле су задужене сестре Трифуновић: Христина и Кристина.
Оне су певале песме са Косова и Метохије, што је одлично звучало. Била је то наша 152. акција.
Удружење Србски Витезови у организовало 1. Сремски марш у недељу 15. априла 2018. године од центра Шида до Спомен-обележја Сремски фронт у Адашевцима. Била је то прилика да се окупи око 80 родољуба из Шида, Руме, Шабца, Сремске Митровице и Београда... и крене Путевима страдања србске младости.
И сам марш био посвећен изгинулим србским младићима и дечацима узраста 14-20 година, који су мобилисани крајем 1944. и почетком 1945. године по налогу Врховне команде ПОЈ. Они су без обуке и ратног искуства послати на немачке и усташке цеви.
Организацијски овај марш је био беспрекорно организован и све похвале организаторима, а нама је била велика част да се прикључимо овој манифестацији, која је организована по свим православним обичајима. (153. акција)
Последњи викенд априла месеца 2018. године имали смо три акције, односно путовање по средњој Европи, где смо обилазили србска стратишта.
Први на листи је био Велики Међер у Словачкој, 60 км јужно од Братиславе. На том србском гробљу сахрањено је преко 5.100 Срба највише војника, али било је и цивила. То су заправо били војници Краљевине Србије који су били заробљени у Срему, односно на Легет Пољу у септембру 1914. године.
У Нађимеру нас је дочакао Драган Стојовић, испред амбасаде Србије у Братислави, затим Стане Рибић, председник Удружења Срба у Словачкој и представник локалне месне заједнице.
Положили смо венац и запалили свеће, али смо чули историјски час о овом логору ужаса из Првог светског рата, о коме је написано неколико књига и снимљен један документарни филм. (154. акција)
Следеће одредиште било нам је покрај Карлових Вари, на северозападу Чешке Републике, где смо посетили Јиндриховице - највеће србско гробље ван Србије, веће је чак и од Зејтинлика.
Тамо нам је био домаћин Дејан Ранђеловић, наше горе лист који већ деценијама живи у Чешкој. Причао нам је приче о овом давно заборављеном логору, показао маузолеј и крипту србских мученика, који су ту доведени из Босне, Срема, Шумадије, Тимочке Крајине, Рашке, Херцеговине, Баната... у периоду 1914-1918.
Ово је било посебно искуство јер смо слушали причу која је више од седам деценија била забрањена, али и избачена из образовног програма за србске ђаке. (155. акција)
Циљ нашег путовања по средној Европи био је Терезин, јер је тамо пре равно 100 година скончао Гаврило Принцип, припадник револуционарне огранизације Млада Босна, која је извршила Видовдански атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године.
Тако смо се ми нашли испред ћелије бр. 1, у блоку 12, самог Терезинског затвора 29. априла 2018. године, који се налази 70 км северно од Прага. Поред Србског Светионика, венце су положили и делегације Удружење бораца Кордуна и Удружење Огњена Марија Ливањска. (156. акција)
Прва акција у мају месецу 2018. године била је 23. парастос жртвама Бљеска у београдској цркви Св. Марка на Ташмајдану.
Није нас било пуно у цркви све заједно, али смо ми нашим доласком желели да одамо пошту према западнославонским Србима који су 1995. године преживели нови геноцид и истребљење од хрватских снага.
Тамо смо развили наш транспарент СТАТИСТИКА БЉЕСКА, на коме су наведени сви подаци о ужасу који је иза себе оставио пре 23 године "Бљесак". Нажалост, већина људи у Србији је тај дан била у природи и славила тзв. Првомајске празнике. (157. акција)
Друга акција у мају 2018. године била је у Нишу. Тамо је нишка екипа Србског Светионика учествовала у обележавању 7. маја, односно Дана бомбардовања Ниша 1999. године. Тада је пуно Нишлија настрадало од пројектила НАТО авиона, који су гранатирали центар Ниша... погинули су цивили.
Скупа са осталим удружењима и представницима Војске Србије, као и државних институција положени су венци и учествовали су у парастосу за невине жртве.
Трећа акција у мају месецу била је посета Дому Војске Србије у Београду 15. маја 2018. године, јер је тог дана отворена изложба Слађане Зарић и приказан њен документарни филм "Дијанина деца" односно прича о хероини Дијани Будисављевић, која је током Другог светског рата спасила на хиљаде србске деце из усташких концентрационих логора. (159. акција)
Четврта акција у мају месецу 2018. године била нам је у Босни и Херцеговини, тачније на Сокоцу 20. маја. Тамо се обележавало 26 година од формирања чувене Илијашке бригаде из Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Србске. Ово је једна од најславнијих војних јединица ВРС, јер су током босанско-херцеговачког рата зауставили преко 35 муслиманских офанзива током 1992-1995.
Тамо смо положили венац и присуствовали парастосу, а развили смо и наше транспаренте ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, као и онај новији БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА СВЕТОГ САВЕ ЂЕДОВИНА. Запалили смо свеће на гробу Мирјане Драгичевић. (160. акција)
Пета акција у мају 2018. године била је у Нишу. Тамо смо поново организовали други Чегарски марш, у славу војводе Стевана Синђелића и његових сабораца који су се храбро борили 1809. године против Турака Османлија, које је предводио нишки Хуршид-паша.
Он је после те битке од србских глава сазидао Ћеле кулу, да би застрашио друге Србе да се не дижу на оружје.
Нишка екипа је ово скупа са београдским делом Србског Светионика организовала, а на сам марш долазили су и родољуби из других градова: Панчево, Шид, Шабац, Београд, Смедерево, Нови Сад, Ваљево, Врање, Бијељина, Рума и др.
У колони је било преко 60 учесника, али на самом Чегру, где се налази споменик неумрлим јунацима било је дупло више. Оно што је новина ове године што смо имали помоћ Војске Србије, на чему им се срдачно захваљујемо...
али смо и нашим најмлађим херојма доделили златне медаље: Валентини, Вуку, Василији и Ангелини. Жеља нам је да их приволимо да воле нашу богату историју и да поштују славне претке. Џаба сав труд, ако поколења забораве. Поред тога, одали смо признање и за нашу трагично настрадалу пријатељицу Валентину Батос из Шида. (161. акција).
Прва акција у јуну месецу је била 9. јуна 2018. године. Организовали смо у београдској цркви Св. Марка парастос за србске јунаке који су изгиули 1998-1999 на караулама Морина, Горожуп, Кошаре и др.
Наиме, албански терористи потпомогнути Војском Републике Албаније, војницима САД и Велике Британије, француске Легије странаца покушали су копнену инвазију на нашу домовину, али срећом нису успели него су их наши војници заједно са руским добровољцима зауставили. (162. акција).
Друга јунска акција била је у Сурчину, наредни дан, где је група родољуба организовала парастос за Горана Остојића, припадника 63. падобранске бригаде ВЈ, који је погинуо на Кошарама 28. јула 1998. године... као и друге хероје са караула на граници према Албанији.
Одмах након тога уприличена је и једна трибина где су говорили бивши борци, односно учесници тих жестоких окршаја: Иван Дражић, Томислав Рачићч, руски добровољац Алберт Андијев... као и мајка Владимира - Лозанка Радоичић.
Да не буде само обична трибина организатори су се потрудили да догађај улепшају са гуслама, а најбољи део били су гласови девојака из групе Везак, које су певале песме са Косова и Метохије: "Суза Косова", "Видовдан", "Вила са Кошара", "Јунаци са Кошара"... (163. акција)
У петак 15. јуна имали смо трећу акцију у јуну месецу, када смо отишли у Нови Сад, где су наши сарадници из Удружења ратних добровољаца 1912-1918 приказивали документарни филм о Рудолфу А. Рајсу, великом србском пријатељу. Била је то прилика да се чује нешто ново и продиванимо мало са пријатељима. (164. акција)
У понедељак 18. јуна 2018. била је наша четврта јунска акција и то у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару. Организовали смо промоцију књиге "Порекло" аутора Милутина Попадића, вероучитеља из Лешка (Косово и Метохија).
Сала је била пуна док је двадесетак посетилаца стајало. Програм који је осмишљен био је одлично изведен, као мешавина читања поезије, драмских игроказа, песама које се певају уживо итд. Док је на почетку отац Далибор благословио скуп.
Сви који су били уживали су и многи су се разнежили, било је и суза. Томе су допринеле песме у извођењу групе Везак, стихови које је читала Андријана, монолог Царице Милице које је извела Ана... а читава сала је устала у сред промоције и емотивно испратила Милутинову најпознатију песму "Јунаци са Кошара"... али и на самом крају и учесници и посетиоци су скупа отпевали песму "Видовдан". (165. акција)
Последњег дана јуна месеца 2018. године имали смо две активности. Једна је била у граду Нишу, када смо посетили Спомен-собу у згради Команде КоВ Србије, где нам је домаћин био генерал Милосав Симовић.
Била је то прилика да се упознамо са историјом Србије и србског народа у малом. Урађена је поставка са свим значајним догађајима још од Средњег века, па до данашњих дана са списком жртава и погинулих бораца који су своје животе положили на бранику отаџбине.
А на самом крају посете наша Сташа је запевала песмицу од које нико у холу није остао равнодушан, па ни сам генерал. (166. акција)
Друга акција је била на брду код Штипа у Вардарској Македонији, где смо посетили спомен-плочу, Брегалничке битке. Била је то битка којом су Срби одбранили Стару Србију у Другом балканском рату 1913. године.
На том светом месту смо запевали и нашу химну, али и песму "Ово је Србија, говоре гробови ратника"... (167. акција)
Последња акција у јуну месецу била је у Лици 30. јуна 2018. године када је један део наших чланова отишао на обележавање 77. годишњице од страдања Срба у систему концетрационих логора Јадовно-Госпић-Паг, када су усташе за 132 дана убили преко 40.000 људи, од чега 90% православних Срба.
Одржан је парастос и молитвено сећање за србске жртве, а обишли смо Часни крст у Чачића доцу. (168. акција)
Други дан јула месеца 2018. године био је понедељак. Иако је био радни дан, ми смо опет имали препуну салу парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару. Био је то својеврсан културно-поетски догађај, са хуманитарним карактером под насловом "Пламен косовске ноћи".
Заправо, промовисали смо спот "Видовдане свети" и књигу Даринке Заставниковић, а сав приход је ишао за Народне кухиње на Косову и Метохији у Грачаници. Нико у сали те вечери није остао равнодушан, а песме Певачке групе "Вез", женске певачке групе "Плитвице", вокалног солисте Алексе Недељковића су одушевиле публику. (169. акција)
На Ивањдан 2018. године отишли смо у Братунац и Сребреницу. Разлог зашто смо ишли тамо јесте што се тог дана обележавало страдање Срба у Подрињу. Заправо, за време босанско-херцеговачког рата 1992-1995 на овом подручију су муслиманске снаге убиле преко 3.500 Срба, где је било више стотина деце.
Тамо нас је дочекала Радојка Филиповић, испред општинске организације Породица погинулих и несталих Републике Србске. Поред молитвеног сећања у Братунцу смо у Дому културе смо видели филм "Сузе анђела" који говори о ужасном злочину, тј. убиству малог србског дечака Слободана Стојановића из Каменице.
Поред тога, отишли смо у Сребреницу, те смо тамо посетили цркву, али и промоцију књигу "Република Српска у одбрамбено-отаџбинском рату" у Дому културе. (170. акција)
У суботу 14. јула имали смо две акције. Прва је била у Мионици, где смо посетили манифестацију 22. Мишићеви дани. Положили смо венац у центру градића заједно са представницима Војске, МУП-а и локалних власти... потом смо отишли у Струганик, родно село Живојнина Мишића, бесмртног војводе који нас је много задужио у ослободилачким ратовима крајем 19. и почетком 20. века.
Тамо смо чули историјски час... Мишићеви ратници су на колена бацили четири армије: турску, немачку, бугарску и аустроугарску. Немерљив допринос је дао у Колубарској бици јесени 1914. године када је спасио Србију од капитулације и катастрофе, али и после на Солунском фронту септембра 1918. године, његове тактичке команде су довеле до разбијања непријатеља и бежаније, што је омогућило србској војсци да лако ослободи отаџбину. (171. акција)
Исти дан ми смо продужили на Равну Гору, која је мало даље Струганика. Тамо смо дошли да посетимо споменик ђенералу Дражи Михаиловићу, цркву и музеј Југославенске Војске у Отаџбини. (172. акција)
У сред месеца јула, 15.07.2018. организовали смо и дванесту Крајинаду, односно дружење Крајишника и пријатеља на београдској Ади Циганлији. Била је то прилика да на познатом излетишту мало се дружимо и опустимо са људима са којима немамо иначе прилику толико да се дружимо.
Организовали смо и традиционално бацање камена са рамена, ногомета, навлачење конопца у више екипа итд. Печење је било посебно укусно, а пиће хладно, тако да су сви отишли кућама задовољни. (173. акција)
Прва акција у августу месецу била је парастос жртвама злочиначке акције "Олуја 95". Дошли смо 5. августа нешто пре 11 сати код београдске цркве Св. Марка на Ташмајдану.
Тамо смо раширили добро познати транспаретн "ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ" на четири светска језика, чисто да подсетимо оне који "Олују 95" називају војна операција или само операција. (174. акција)
Наредних дана смо већ били Херцеговини, а прва акција била је у селу Пребиловцима у Доњој Херцеговини где су свештеници Захумско-херцеговачке епархије СПЦ служили парастос за православне Србе који су убијени августа 1941. године од усташа.
Црква у Пребиловцима је тог дана била пуна, углавном од народа који живи у источном делу Херцеговине, али је из Београда дошао један аутобус. Ми смо дошли у сопственој режији. (175. акција)
Наредни дан 7. августа посетили смо Гацко, јер се у тој херцеговачкој вароши обележио Дан гатачке бригаде ВРС. Дошло је пуно народа и поштовалаца Отаџбинског рата... заправо свима онима којима је РС у срцу.
Откривен је један велики споменик са круном на врху, а поред тога је откривена и спомен плоча са именима погинулих бораца из Гатачке бригаде. Гачани су добри домаћини били. (176. акција)
Дана 8. августа обишли смо Требиње, градић на самом југу Херцеговине, који је последњих година доживео велики процват и постао град будућности. Док истовремено има велики број културно-историјских споменика, православних манастира у околини.
Нама је наш другар Чаки био домаћин. Па нас је лепо провео и по Требињу по околини... Видели смо споменике Јовану Дучићу, Војводи Неђи Видаковићу... спортски центар Александар Маслеша, музеј Херцеговине, манастире Тврдош и Завала, Попово Поље, Бобанске планине и др. (177. акција)
На Преображење Господње походили смо у Шабац, где смо пети пут за редом учествовали у Церском маршу, који се одржава још од 2010. године. То је манифестација која чува сећање на србске војнике који су 1914. године на Церу победили аустроугарске окупаторе.
Ми смо из Београда кренулу ујутро са аутобусом од 50 људи и стигли на Трг шабачких жртава после 7 сати. Одатле смо у колони са осталим учесницим препечачили 35 км све до села Текериш где смо одали пошту нашим славним прецима. (178. акција)
Крајем августа посетили смо грчко острво Крф. Тамо смо обишли неколико значајних места. Прва у низу била је музеј Србска кућа у граду Крфу, где нас је дочекао деценијски кустос музеја Љубомир Сарамандић.
Он нам је показао сам музеј, те испричао причу о Албанској голготи и шта се дешавало после тога, односно пребацивање србске војске бродовима до острва Крф. А затим опоравак наших предака. Касније смо свратили у сувенирницу те купили пар поклона. (179. акција)
Исто дан ухватили смо бродић, који нас је одвео све до острва Видо, које се налази преко пута града Крфа. То је било пре једног столећа уствари "острво смрти", јер су ту доносили најтеже рањенике србске војске после албанских гудура.
Они који нису преживели бацани су у море... тако је и настала чувена песма "Плава гробница" Милутина Бојића. Ми смо је одрецитовали поред спомен-плоче.
Занимљиво је и то што смо срели људе из Босне, тачније Поткозарја, па смо њиховој деци објашњавали значајне личности са наше заставе СРБСКИ ПОНОС И СЛОБОДА НИЈЕ РОБА ДА СЕ ПРОДА. Они су се одушевили. (180. акција)
Поред тога, наредних дана смо посетили место Агиос Матеос, у дубини Крфа. У том месту су 1916. године доведени борци Дринске дивизије. Тамо смо разгледали споменик, запалили свећу и одржали краћи историјски час.
Била је то добра прилика да покушамо да вратимо дуг прецима. Тај споменик иначе зидали су и градили сами преживели борци Дринске дивизије, што још више даје на значају. Лепо искуство. (181. акција)
Трећи викенд септембра месеца 2018. године кренули смо пут Грчке, где смо имали четири акције. Прва је била у суботу 15. септембра на југу Вардарске Македоније, где смо у месту Удово посетили спомен-костурницу у којој су сахрањене кости србских официра које су бугарске чете на подмукао начин убиле на Велики Петак 1915. године.
Ту нам је кустос Зоран Стаменковић испричао историјски час док је отац Јован одслужио помен за 281 Србина из овог по злу чувеног Валандовског покоља. Посетиоци су имали прилику да се спусте у крипту и виде кости србских мученика. Упаљене су свеће и уписани су у књигу утисака... (182. акција)
Исти дан пар километара јужније у месту Евзони, општина Поликастро, код споменика савезничким војницима из Првог светског рата обележили смо Стогодишњицу пробоја Солунског фронта 1918. године, који је допринео завршетку Великог рата.
Отац Јован је опет служио помен код споменика, а ми смо са историјским часом, који је држао Александар Алемпијевић и пригодним програмом где су свој допринос дали Милутин Попадић и Сташа Митић достојно обележили овај велики јубилеј... који је неким чудом од наше државе остао занемарен.
Нама то није сметало, па смо имали и колону од 200 учесника до споменика. (183. акција)
Исти дан поподне нашли смо се у Солуну, где смо посетили војничко гробље Зејтинлик, где је сахрањено преко 7200 србских војника који су изгинули на Солунском фронту током Првог светског рата.
Нажалост нисмо имали прилику да га обиђемо у потпуности јер су у току радови. Па су само две делегације положиле венац. Али зато смо попричали са деда Ђорђетом Михаиловићем, легендарним чуварем Зејтинлика који броји 90. годину живота.
Он нам је причао приче о Солунском фронту и своју личну историју. Посетиоци су сви заједно запевали песме из тога времена "Тамо далеко", "Ово је Србија..." итд. (182. акција)
У недељу 16. септембра 2018. године походили смо на Кајмакчалан, нашу капију слободе. То место је право светилиште јер је током чувене битке изгинуло 5.000 Срба у другој половини септембра 1916. године.
Поред нас и наших учесника, било је ту још људи из других крајева Балкана, тако да је тог дана дошло око 400 Србаља из свих србских земаља. Савладали смо успон од 5 км узбрдо, и дошли пред капелу.
Тамо је отац Јован одслужио парастос, ми смо поделили медаље за најмлађе учеснике, којима је овај марш био подвиг, и са пригодним програмом где су учествовали: Ристо Лечић, Ана Читлучанин и Милутин Попадић дали свој допринос, односно дуг прецима. Певали смо такође родољубиве песме на том светом месту. (183. акција)
Пар дана касније, тачније, 20. септембра у београдском храму Св. Архангела Гаврила присуствовали смо помену за јунаке са Мачковог камена. Реч је о војницима Краљевине Србије који су септембра 1914. године на "платоу смрти" на планини Јагодња код Крупња и Љубовије учествовали у најжешћој и најкрвавојој бици Великог рата.
Ми смо дошли тај дан на позив оца Јована и била нам је велика част да смо макар и на тај начин дали свој допринос нашим прецима, који су нам пре једног века бранили отаџбину. После тога у дворишту храма добили смо прилику да кажемо пар речи о нашем удружењу пред парохијанима. (184. акција)
Задње суботе септембра месеца, тачније 29. септембра 2018. имали смо две акције. Прва је била у Београду на Дедињу, где смо положили венац на споменик народном хероју Милану Тепићу, мајору ЈНА који је јуначки погинуо бранећи бјеловарску касарну од хрватских паравојника. (185. акција)
А друга је одлазак у ваљевско село Горње Лесковице, код Цолетове мајке, Анке Мирковић, војника који је исти дан пар минута раније скупа са мајором Тепићем погинуо, али у оклопном транспортеру, док је дејствовао по непријатељу. (186. акција)
* * *
Тако је завршена наша више него успешна трећа година рада. Имали смо много ангажовања, путовања, одрицања... свега, али када се све сабере и одузме видимо колико смо успели у нашој намери, а то је развијање националног идентитета. Стекли смо нове пријатеље и проширили наша знања. ОСВЕТЛИЛИ СМО ПУТ!
Једини нам жал остаје што нисмо отишли на Озрен у септембру... али биће то наредне године Боже здравља.
Овом приликом желимо да се захвалимо и нашим сарадницима: ФБ Репортеру, посебно уредници Биљи Диковић, која је несебично промовисала наше акције и извештаје. Затим београдском Дому Војске Србије и београдском Храму Светог Саве.... Милутину Попадићу, Даринки Заставниковић, певачким групама: Везак и Вез...
Исто тако захвалност иде Туристичкој организацији Љиг, Србском Културном Центру, Хелмкаст каналу, ТВ Зона, Радио Глас, Нишка ТВ, Трећој бригади КоВ Србије, Удружењу бораца Кордуна, УГ Церски марш, Србским Витезовима из Шида... са којима смо радили неке активности и др.
На многаја љета!
СРБСКИ СВЕТИОНИК
01.10.2018.