Навршила се и наша седма успешна година рада!
Можемо да се похвалимо не само са са квантитетом акција, већ и са квалитетом. Нама никада није био битан број већ сој! Од циљева које смо зацртали у Батајници на оснивачкој скупштини 3. октобра 2015. године нисмо одступили.
И даље нам је звезда водиља борба за културу памћења и србски идентитет, односно ширење здраве националне свести. Не одустајемо од чувања наше традиције, културе, вере, писма, обичаја... јер то нас чини Србима. Подижемо и друштвену одговорност, али строго се дистанцирамо од политичих дешавања.
Опет наглашавамо да смо самофинансирајуће удружење које се финансира од својих чланова. Тако да нам свакако обезбеђује слободу и потребан мир у раду удружења.
У првој години рада имали смо око 46 активности, што свакако није мало за удружење које је тек почело са радом. Док смо у другој години рада имали десетине итекако успешних акција. Више од половине наших активности нису у Београду, што значи да смо и путовали. Некад аутомобилом, некад аутобусом или пак комбијем.
И у трећој години рада се нижу успешне акције и хиљаде пређених километара да би на крају сабрали 72 активности. Наравно, у четвртој години не стајемо већ још јаче делујемо, док је у петој години рада услед пандемије вируса корона дошло до смањења активности из оправданих разлога. Слично је било и у шестој години рада.
У даљем тексту ћемо навести наше активности у седмој години рада.
Октобар 2021.
Током октобра месеца смо имали две активности. Прва је била одлазак чачанске екипе у Стари Рас. Они су посетили манифестацију Стазама Милунке Савић која се већ 7. пут одржава и Јошаничкој Бањи. Походили су до Копривнице где су посетили спомен-собу у њеној родној кући.
Пар недеља касније одлазимо у Крагујевац, тачније меморијални комплекс "21. октобар". Тамо смо учествовали у 80. годишњици од стравичног масакра који је на почетку Другог светског рата учинила једна немачка казнена експедиција. Било је то у склопу познате злочиначке акциј "Крвави талас", када се преко 35.000 Срба убијено у окупираној Србији за само неколико недеља.
Новембар 2021.
У београдском Гавриловском храму смо одржали помен 7. новембра. Тада смо пред Господом имали молитву за наше Митровданске јунаке. Прво је био случај за Чемерно изнад Краљева који су током Првог светског рата бранили одступницу током Тројне инвазије од аустроугарских и немачких снага.
А други су били они из деведесетих година 20. века који су у сред Херцеговине бранили србско име и нејач код Невесиња од хрватско-муслиманских напада. Све њих смо сабрали у једну мисао и једну жељу. Да им се име не заборави.
Децембар 2021.
У децембру смо имали две активности. Прво је било обележавање 107. годишњице Колубарске битке, једне од наших најславнијих и најтужнијих прича из Великог рата. Ми смо посетили брдо Кременица у селу Бистрица (Општина Лазаревац), где је иначе место погибије славног Миливоја Стојановића Брке, команданта Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" познатији као Гвоздени пук.
Сем тога, отишли смо и на Рајац планину где се налази споменик 1.300 каплара, дечацима који су дали огроман допринос у нашој победи над аустроугарским окупаторима.
Друга манифестација је била "Крајина живи". Ове године се навршило 30 година од проглашења Устава РС Крајине, па смо и ми одласком у насеље Бусије (Општина Земун) пригодним програмом се подсетили на наше јунаке, наше жртве из разних злочиначких акција (Олуја, Бљесак, Оркан, Откос, Миљевачки плато, Медачки џеп...итд).
Дошли су нам и група Плитвице. Била је то прилика да развучемо транспарент "У КНИНУ СУТРА И ДОВИЈЕКА".
Јануар 2022.
У току овог месеца посетили смо село Кравица, код Братунца. Ово је иначе једно од најстрадалнијих села у босанској зони Подриња. Реч је о насељу које је буквално етничко очишћено од стране муслиманских крвника из ткз. Армије БиХ које је предводио злогласни Насер Орић. Ми смо дошли тамо на позив г-ђе Радојке Филиповић која је и сама сведеок страдања Срба у регији Бирач.
Фебруар 2022.
Сред фебруара месеца је Сретење, православни празник који у нас Срба има велики значај. Тако смо ми отишли пут Орашца, код Аранђеловца. Да се поклонимо сенкама наших предака који су започели са Карађорђем националну револуцију два столећа раније.
Није нас било много, али довољно да одужимо дуг прецима и покажемо путоказ потомцима. Било је и песме и гусала, а упознали смо и неколицину нових људи.
Март 2022.
По други пут смо имали завршен наш Сабор поетских витезова, где смо доделили медаље нашим учесницима у седам категорија: јуначке, родољубиве, духовне, породичне, мученичке, љубавне и завичајне. Нажалост, иако је био леп дан, нисмо могли нешто дуже и више остати са награђенима, али је свакако било лепо окупити се овим поводом.
Април 2022.
У априлу смо имали две акције. Прво је била у Нишу, где смо посетили једну трибину "Кошаре - битка која траје". Била је то прича о херојима који су уградили своје животе у темеље наше отаџбине који су касних деведесетих година бранили отаџбину од агресора из правца Републике Албаније. Они су имали и помоћ НАТО пакта током операције "Стрела". Тамо смо развили заставу са пуковником Душком Шљиванчаниом и генералом Владимиром Лазаревићем.
Друга акција је била у Старом Рау. Тамо смо обилазили вечне куће наших јунака са Кошара - наши косметски витезови. Прво смо отишли до Новог Пазара и тамо посетили гроб Николе Поповића Џилета, што погибе 1999. године на Велики Петак као припадник 52. артиљеријско-ракене бригаде Приштинског корпуса ВЈ.
Касније одлазимо у Сјеницу, село Доње Горачићње, где смо посетили гроб потпоручника Ивана Васојевића, дивјунака са крвавих међа на Проклетијама који је водио љуте борбе са албанским теористима ОВК и њиховим помагачима. Овде је направљен добар контакт са његовом породицом који су нам се искрено обрадовали.
Мај 2022.
Традиционално крајем маја идемо у Ниш. Разлог томе је учешће одноно наша организација Чегарског марша. Ради се о томе да желимо да оживимо сећање на јунаке Првог устанка који су се борили против Турака Османлија и њиховог терора. Посетили смо Ћеле кулу, а такође и Споменик бесмртним јунацима са Чегра. Тамо нас традиционално дочекује чика Селе Марковић са својом породицом.
Јули 2022.
Почетком јула одлазимо у Братунац. Мало место у средњем Подрињу. Тамо смо присуствовали обележавању три деценије од страдања србског живља у последњем Отаџбинском рату. Руководство Општине је покренуло церемонијал на једном знатно вишем нивоу где су долазили Срби са свих страна света.
Било је ту и бивших бораца Војске Србске Републике, али је поштовање указано и жртвама, који су изгубили своје најмилије од следбеника Алије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Хариса Силајџића.
Август 2022.
Почетком августа посећујемо београдску цркву Св. Марка. Тамо скупа са осталим Крајишницима палимо свеће и учествујемо у молитвеном сећању за жртве злочиначке акције "Олуја", највећег погрома након Другог светског рата на тлу Европе. Више хиљада Срба је убијено или се води као нестало, док је преко 280.000 Срба прогнано из РСК.
Ми смо по традицији опет развукли наш транспарент ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ и то на четири светска језика.
Истог месеца, наш саборац је водио једно поклоничко путовање у Вишеград. Тамо су његови сапутници сем манастира Добрун и Андрићграда обишли и меморијални центар Стари Брод. Ово је место туге и бола јер указује на стратиште из 1942. године када је усташка јединица Црна Легија под командом крволока Јуре Францетића направила серију покоља Срба у коме је убијено преко 7.000 жена, деце и старчади.
Истог месеца смо одали захвалност јунацима Церске битке. Тачније на позив удружења Снага Српских Оцила дошли смо на Текериш, где је започет програм обележавања једне од важних битака у Првом светском рату, заправо прве србске победе. Прво је био помен јунацима, а касније смо на самој Церској планини обишли неколико битних тачака и чули историјске часове од Ане Павловић.
Касније исти дан је уприличено дружење у планинарском дому више од сат времена. Била је породична атмосфера.
Четврта акција у августу месецу била је посета Западним крајевима. Већ неколико година се обилазе наши етнички крајеви које сматрамо својима. Обишли смо јасеновачка поља и видели споменик Камени цвет. Затим Доњу Градину, село Драксенић и Комленац. Имали смо и част упознати глумицу Биљану Чекић (познатију као Дара Илић). Коначили у Кореници код нашег пајтоса Гривоње.
Попели се на врхове Велебита, где смо посетили стратиште Јадовно и село Смиљан код Госпића. Да би неколико дана обишли многе православне светиње у Далмацији: Крка, Крупа, Драговић, Оћестово, Лазарица, Цетина...итд.
Септембар 2022.
У септембру смо имали три активности. Прво је Гучевски марш у Лозници, где смо дошли на позив браће Стојнић. Они су већ други пут организовали пешачење од центра града до Споменика Гучевским јунацима, заправо војницима Краљевине Србије који су на почетку Првог светског рата бранили Србију од хорди Оскара Поћорека.
Сем Лозничана долазили су ту родољуби са разних страна, а занимљиво је било видети и престолонаследника принца Филипа Карађорђевића са супругом Даницом.
Друга акција је била посета Грчкој, тачније за трећи викенд смо обишли Битољ и војничко гробље на њему. Затим се попели на Кајмакчалан по пети пут. Временски услови су били врло незахвални, али смо се добро снашли. За крај је остављен град Солун и војничко гробље Зејтинлик. На том светом месту смо и поделили медаље нашим малишанима који су дан раније походили са нама на Капију слободе.
Ту се десила једна занимљивост, а то је концерт за Деда Ђорђа где смо отпевали неколико патриотских песама, док нам је он одмахивао и плакао од среће. Путем друштвених мрежа, ти снимци су обишли планету.
Последња активност у седмој години била је други Стојадинов марш. Малено ходочашће које има за циљ оживети јунака са Повлена - војника Стојадина Мирковића Цолета. Наиме, добар део Срба је чуо за мајора Милана Тепића који је дигао у ваздух складиште муниције ЈНА код Бјеловара да не би пало у руке хрватским паравојницима - Зенгама. Скупа са њим свој живот на олтару отаџбине је положио и младић од 19 лета - Стојадин.
Нама је ове године почетна тачка био манастир Лелић, а учестовало нас је преко тридесетак. Било како било, успели смо тета Анки да пружимо бар мало радости да њен мезимац није заборављен.
Тако се завршила и наша седма година рада. Слажемо се да је било мање активности него ли ранијих година, али пошто су ковид мере и даље на снази, ово је сасвим довољно да ми настављамо наш пут. Заправо, свако ко жели да крене нашим путем може. Довољно је да прати наше најаве на сајту и да пође са нама. Свакако прилика да се нешто ново научи и упознају истомишљеници.
Овом приликом желимо да се захвалимо свештенству Гавриловског храма у Београду, игуману Крупског манастира Оцу Пајсију, затим оцу Драгану из Госпића, као и старешинама црквене општине Бусије. Чика Селету Марковићу, Радојки Филиповић и Срђану Ранкићу, браћи Стојнић, Николи Ђапићу и Мили Ромчевићу. И наравно Хелмкаст каналу.
На многаја љета!
СРБСКИ СВЕТИОНИК
02.10.2022
ДОГОДИНЕ У БИТОЉУ, ДОГОДИНЕ У СКАДРУ, ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ, ДОГОДИНЕ У САРАЈЕВУ, ДОГОДИНЕ У КНИНУ!