Прве суботе, октобра месеца 2015. године, у Батајници после више месеци заједничког деловања, одлучили смо да и званично региструјемо једно удружење крстивши га као "Србски Светионик“ скраћено СРБС, са циљем да радимо на чувању традиције, јачању националне свести и друштвене одговорности и да управо својим радом и примерима осветљавамо пут. Тај потез није дошао случајно, нити смо ми као оснивачи СРБС-а били "жутокљунци", напротив.
Ујединили смо своју младост, знање, патриотизам у заједничку енергију. Као и већини других удружења највећи проблем се јављао око администрације и папирологије, али није нас то поколебало.
За протеклих годину дана, са поносом можемо да кажемо да смо учестовали, подржали или организовали преко 40 акција и дешавања, што свакако није мала ствар с обрзиром на стаж односно временско постојање нашег удружења и да те акције нису везане само за Београд и околину, напротив, путовали смо и стотинама километара далеко.
Новчане донације нисмо имали, већ смо све плаћали сами. Баш зато хоћемо овде да прикажемо где смо све били у протеклих годину дана...
Наша прва акција је била у Београду, 18. октобра 2015. године на Бежанији.
Туu смо одали пошту и запалили свеће, по први пут за личке Србе, који су побијени у Госпићу средином октобра 1991. од хрватских паравојника. Ту смо први пут раширили наш транспарент "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО", на коме смо набројали већа страдања Срба током 1990-их, на простору бивше Југославије.
Наша друга акција је била две недеље касније 31. октобра, у цркви Св. Марка на Ташмајдану, исто парастос, али овај пут за западнославонске Србе које су хрватски паравојници убијали и прогонили на простору источне Билогоре, почетком новембра 1991. године. И овај парастос као и овај пређашњи није имао пуно посетилаца, свега стотинак.
Толико о националној (не)свести људи који живе у метрополи која има безмало два милиона становника.
На Митровдан 2015. године отишли смо у манастир Сланци, где смо од часних отаца добили благослов и узели крсну славу Мратиндан (свети Стефан Дечански). Тако смо 24. новембра 2015. у просторијама Србског Културног Центра на Врачару, код наших пријатеља Ћириличара, окупили сараднике и пријатеље, те обележили нашег свеца Св. Мрату.
Иако то вече временске прилике нису нам ишле на руку, али ми смо достојанствено представили наше удружење.
Пар дана касније, наша трећа акција је била на београдском Сајму, где смо подржали Етно сајам хране и пића, тачније нашег пријатеља из Лазаревца, Драгишу Симића, деценијског етно ствараоца. Била је то прилика и да видимо шта србско село данас нуди од производа, али смо такође уживали у музици односно гласовима који су певали аутентичне србске песме.
Наша четврта акција била је у Младеновцу, где је Дејан Лазаревић, уз пригодан култуно-уметнички програм дочарао и обележио 101. годишњицу Колубарске битке.
Наша пета акција је била веома значајна, а то је други Колубарски марш 13. децембра 2015. где смо положили испит зрелости и показали да умемо, можемо и хоћемо. Сама организација овакве манифестације тражи пуно одрицања, време, ресурсе, па и новац, али када је резултат успешан, онда не обраћате пажњу на такве ствари.
И овде желимо да се захвалимо нашим помагачима, а то су Туристичке организације из Љига и Лазаревца, СП Ластра из Лазаревца, као и саобраћајној полицији из Љига и Лазаревца. Имали смо 80 учесника Колубарског марша, који су пристигли из Београда, Опова, Ужица, Шабца, Љига, Лазаревца... а већина је препешачила маршуту од чак 39 км.
Наша шеста, односно последња, акција у 2015. години је била организација трибине "Четврт века од Божићног Устава", у сали Општине Нови Београд, чиме смо хтели да скренемо пажњу на чињеницу да је једна неразумна одлука политичара крајем децембра 1990. године довела до грађанског рата у СР Хрватској и прогона србског становништва са несагледивим последицама.
Овде су нам помогли Саво Штрбац, директор Веритаса и његов земљак, пуковник Коста Новаковић, доктор политичких наука. Иако није било пуно посетилаца на тој трибини, њихова излагања су била маестрална, па смо снимили то и публиковли на интернет.
Наша седма акција је била више него незгодна, јер смо по јако лошим временским условима из Београда, запуцали у Мојковац 7. јануара 2016. где су младићи из Мојковачке омладине организовали први пут Мојковачки марш, ходочашће у славу јунака који су пре 100 година на Бојној њиви, бранили родни праг и чували одступницу србској краљевској војсци и народу који се преко Космета и Албаније повлачио према грчким острвима: Крф, Видо... па чак и француских Корзика.
Ту смо наишли на одличан пријем код људи који нас први пут виде у животу, а и ми њих.
Осма акција нам је била у Србском Културном Центру, на Врачару 11. јануара, где је Удружење Ћирилица организовало обележавање и прославу Дана Републике Србске. Одличан културно-уметнички програм са великанима нашег глумишта, где је истакнуто важност веза Срба са обе стране Дрине.
Иако нас покушавају деценијама раздвајати, ми смо један народ, исте судбине, исте вере, писма и говора.
Девета акција је била у Новом Београду 18. јануара, тачније часни оци СПЦ су организовали Свечану академију поводом 100. годишњице Мојковачјке битке.
Када нам сам град Мојковац није био далеко десет дана пре тога, онда ни Сава Центар није био далеко... уз све то дошли су нам и Шабчани које смо упознали са Мојковчанима, који су пристигли то вече из Србске Спарте. А направљена је једна заједничка слика.
У јануару 2016. имали смо још две акције, наша јубиларна десета акција је била посета и подршка удружењу Личана "Завичај", који су на пригодан начин обележили Савиндан у Србском Културном Центру на Врачару.
Иако су тај програм на сцени обележили људи којима културно-уметничка делатност није професија, програм је заиста био одлично одрађен. Спојили су тако две окупиране србске земље: Крајину и Космет.
Једанаеста акција је такође била у СКЦ 28. јануара, а то је Бранково Посјело, односно еволуцирање успомене поводом 101. годишњице рођења Бранка Ћопића, нашег књижевника, ненадмашног у описивању менталитета динарских Срба.
Дванаеста акција нам је била на Рајцу, 15. фебруара када смо ишли стазама србских ратника, односно подржали смо манифестацију Сретењски успон.
Пешачили смо од општине Љиг, преко Кадине Луке, све до планинарског дома на врху Рајца, била је то прилика да се поново транспарент Колубарска бригада завиори на брду Грађеник, где су и вођене огорчене борбе србске краљевске војске и аустро-угарске.
Наша тринаеста акција је била посета Ваљеву 6. марта 2016. односно манастиру Грачаница из 13. века, која је зидана у доба средњовековне србске државе под влашћу Немањића.
Ту смо присуствовали последњој литургији и акатисту пред потапање. А када смо већ били тамо, онда смо посетили село Горње Лесковице, те смо обишли мајку Стојадина Мирковића Цолета, јунака који је херојски погинуо, бранећи касарну заједно са Миланом Тепићем у Бјеловару 29. септембра 1991. године.
Четрнаеста акција је била 17. марта 2016. на Ташмајдану, у цркви Св. Марка, када смо присуствовали парастосу за све страдале Србе у Мартовском погрому из 2004. године.
Док је нас стотинак присутних запалило свеће и одало пошту косметским жртвама у скоро празној цркви, остаје нејасно како је из истог разлога исте вечери у Београду било 120 пута више посетилаца на политичком митингу оних који се стално заклињу у Космет и изговарају Лазареву клетву.
22. априла 2016. смо имали петнаесту акцију, у цркви Св. Марка на Ташмајдану, а то је парастос за жртве "Бљеска", који су 1995. године побијене од хрватске војске у Западној Славонији. Тај парастос се иначе одржава 1. маја већ деценијама, али је због Васкршњих празника померено десет дана раније.
И овде је била црква сабласно празна, нигде оних који се куну у Светосавље и Србију до Карловца.
Шеснаеста акција нам је била прва "преко Дрине"... тачније 22. маја 2016. ишли смо у Вишеград
Тамо смо посетили Стари Брод, зато што су ту усташе из "Црне Легије", у пролеће 1942. побили преко 7.000 србских цивила на најстрашније начине. Крстарили смо Дрином, те смо имали прилике да посетимо и Андрићград, туристичку атракцију, која је уређена по мотивима босанске касабе из 19. века, како је нобеловац Иво Андрић описивао у својим делима.
Седамнаеста акција је била у Крушедолу, код Новог Сада 28. маја 2016. када се одржавао парастос за србске жртве настрадале у ратовима 1990-их, али и крајишки црквено-народни сабор, односно смотра народног стваралаштва.
И ту смо били својим мајицама и транспарентом "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО" упечатљиви, јер смо подсећали присутне да смо по тећи пут у 20. веку преживели геноцид.
Осамнаеста акција је била посета светој србској земљи, Косову и Метохији, првог викенда јуна месеца 2016.
Била је то одлична прилика да посетимо наше светиње као што су: Грачаница, Газиместан, Високи Дечани, Пећка Патријашија и др. Дружили смо се и са нашим домаћинима, обичним људима којима је страх свакодневница, пробали смо вино из Велике Хоче. Упознали смо много истомишљеника у аутобусу, са којима тек планирамо да радимо нове акције.
Наша деветнаеста акција била је у београдском Руском Дому, где смо опет подржали наше пријатеље из удружења Личана "Завичај". Они су 20. јуна обележеили на пригодан начин Међународни дан прогнаних. Програм који је изведен на сцени велике сале био је више него одличан, право уживање за све љубитеље етно стваралаштва.
Добра ствар је што је све снимљено камером и публиковано на интернет.
Јубиларна двадесета акција је била опет у Београду, односно долазили су нам Шабчани, чланови УГ Церски Марш, када смо посетили родну кућу војводе Степе Степановића и Ново гробље у Рузвелтовој улици, јер је ту пуно јунака сахрањено из Првог светског рата.
Након тога смо отишли у резиденцију СРБС-а, где смо уз музику, иће и пиће се дружили сатима.
Двадесет и прва акција је била 2. јула 2016. када смо ишли у Лику на Јадовно, да посетимо стратишта из Другог светског рата, тачније крашке јаме у које су усташе бацале (полу)живе Србе. Била је то прилика да посетимо Шаранову и Катину Јаму, да чујемо нешто ново, али и да посетимо родну кућу Николе Тесле у Смиљану.
И ту смо упознали доста нових људи, који се хвале да су већ чули са Србски Светионик, јер се прича о њему.
По повратку из Лике, наредни дан 3. јула 2016. имали смо двадесет и другу акцију, односно дружење са Крајишницима на Београдској Ади, одакле сви носе лепе утиске. Скупили се људи свих старосних доби, дошле су читаве породице, уз причу, шалу, ојкање и традиционалне крајишке игре време нам је пролетело.
Ово је традиционална манифестација која окупља претежно младе људе жељне завичаја.
Двадесет и трећа акција је била у Братунцу 9. јула 2016. када смо присустовали централном обележавању србских жртава у Подрињу, које су муслиманске ратне јединице убијале током босанско-херцеговачког рата 1992-1995. Сама наша појава је изазвала јако велику пажњу, а поготово када смо раширили транспарент "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО".
Поред тога обишли смо и гробље, где су сахрањене жртве из протеклог рата. У повратку за Београд смо кратко свратили код нашег другара Богија у Шабац.
Двадесет и четврта акција нам је била 17. јула 2016. када смо посетили традиционалну 44. етно манифестацију Косидба на Рајцу.
Временске прилике су биле веома чудне, као да је у питању касна јесен, а не тек започето лето. Поред уживања у кошевини, културно-уметничком програму, била је то прилика и да се мало дружимо, јер иначе пословне обавезе нам то недозвољавају.
Дана 18. јула 2016. наш председник Управног Одбора, Драган Петровић, напушта удружење својом вољом, јер није у могућности да своје обавезе усагласи са акцијама СРБС-а.
Двадесет и пета акција је опет парастос у цркви Св. Марка на Ташмајдану, када је удружење Огњена Марија Ливањска одржавало парастос за све Србе које су усташе побили у лето 1941. у Ливањском пољу, а многе чак и бацала у крашке јаме. Сабласно празна црква, посетиоци су углавном Ливањци.
Двадесет и шеста акција била је 5. августа 2016. када је удружење "Суза" организовало парастос жртвама "Олује". Тада је неким чудом црква Св. Марка била пуна, а ми смо раширили испред цркве два транспарента један нови "ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ", када је та реченица исписана на 4 светска језика уз слику колоне, која и јесте симбол прогна Срба из Крајине.
Други наш транспарент је био "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО". Интересанто је то што управо те слике тих транспарента испред цркве скоро да нису доспеле у медије Србије. Нисмо ишли у никакве шетње тог дана.
Исте вечери, у нашој двадесет и седмој акцији, кренули смо једним аутомобилом за јужну Херцеговину, како би наредно јутро 6. августа 2016. присуствовали парастосу у храму у Пребиловцима. Имали смо тако прилику да својим очима видимо шта су Пребиловци преживели у два удара. Први августа 1941. када су усташе направиле страшан помор, а други јуна 1992. када су хрватски паравојници спалили до темеља и село и православну цркву.
У повратку смо обишли манастир Житомислић и србско војничко гробље у Сокоцу, изнад Сарајева.
Наша двадесет и осма акција била је посета београдском гробљу Топчидер 8. августа 2016. када је обележавано 87 година од смрти др. Рудолва Арчибалда Рајса, великог србског пријатеља који је на почетку Великог рата дошао у Краљевину Србију, та писао о стравичним злочинима које је аустроугарска војска починила у Мачви и Поцерини над србским цивилима. Овај догађај су организовали удружења која негују сећање на Први светски рат.
Двадесет и девета акција нам је била Седми Церски марш 14. августа 2016. односно пешачење 35 км од Шабца до Текериша. То је било својеврсно ходочашће у славу јунака србске краљевске војске који су пре 102. године извојевали прву савезничку победу. Битка у којој је Давид победио Голијата.
Повели смо из Београда два аутобуса односно 76 људи, да би и они имали прилике да учествују у овој манифестацији.
Јубиларна тридесета акција нам је била у Калуђерици 21. августа 2016. када смо присуствовали парастосу за банијске Србе у околини Сиска, које су хрватски паравојници поубијали августа 1991. године, тако што су прерушени упали у цапрашка села и направили масакр над 20 Срба.
Сисак је иначе место са највише побијених србских цивила 1991-1992, а да та убиства никада нису расветљена услед политичких притисака на хрватско тужилаштво.
Тридесет и прва акција нам је била у Палати Београд 30. августа 2016. када смо отишли на 20. спрат, у спомен собу за косметске жртве. Тамо је уприличено обележавање Међународног дана несталих лица, од стране Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца са Косова и Метохије од 1998. до данас.
Пружили смо подршку породицама који и дан данас не знају где су њихови најмилији.
Тридесет и друга акција нам је била у Сремској Митровици 3. септембра 2016. када смо ишли у село Шашинци.
Тамо смо одали пошту и положимо венац војницима Краљевине Србије, који су изгунули на Легет Пољу, у борбама са аустроугарском војском, пре 102 године. Тамо смо учестовали у Легетском маршу, који је организован од удружења Свебор "Свети Димитрије", прешавши 15 км.
Тридесет и трећа акција нам је била на Косову и Метохији први викенд септембра месеца 2016. године.
Тачније један новопечени члан СРБС-а, отишао је у склопу хуманитарне акције помоћи србском народу на Космету, када је прикупљана храна и школски прибор. Обишли су стандардно: Грачаницу, Газиместан, Дечане, Призрен... али овај пут су отишли у село Старо Грацко, које је јула 1999. претрпело стравичан масакр када су им албански терористи убили 14 жетелаца.
Наредни викенд нам је била тридесет и четврта акција, а то је 11. септембар 2016. када смо отишли у Љубовију, на обележавање 102. годишњице Гучевске битке. Ту смо били са нашим пријатељима из Шабца, прилика да се мало и дружимо са њима.
Није било нешто пуно времена, али је са драгим људима увек добро.
Тридесет и пета акција је била јако важна, када је поред СРБС-а још седам удружења организовало Недељу породичког јединства, у Београду, која је објединила предавања еминентних стручњака, смотру фолклора из целе Србије, добровољно давање крви, превоз мајки и новорођенчади од породилишта до куће.
Завршило се 16. септембра литијом кроз централне београдске улице од Саборне цркве до храма Св. Саве, где је било скоро 1.000 људи.
Наредна акција, била је тридесет и шеста по реду... путовање на Кајмакчалан (Грчка), где смо 17. септембра обележили 100. годишњицу веома значајне битке из Великог рата, када је србска војске победом отворила "Капију слободе". Ово је била најзахтевнија акција СРБС-а до тада. Један део је путовао аутом, а други аутобусом. Углавном сви смо се попели на Кајмачалан и видели спомен-капелу и спомен-костурницу.
Наредни дан, 18. септембра мањи део је отишао у Солун где је одрађена тридесет и седма акција, а већи део је отишао у Прилеп, да обиђе војничка гробља србских ратника 1912-1918. што нам је била тридесет и осма акција. Тридесет и девета акција је била пред Ђевђелијом, односно посета Евзонију поподне 18.09.2016. где је направљен споменик србској и савезничкој војсци за пробијање Солунског фронта 1918. године.
Јубиларна четрдесета акција је била обилазак војничких гробаља у Јужној Србији: Скочивир, Добривени, Бач, Битољ...
У суботу, 24. септембра 2016. идемо на Мачков камен, у општини Крупањ, где је пре 102 године било место најжешћих окршаја србске и аустроугарске војске. То нам је била четрдесет и прва акција.
Тамо смо имали опет много тога да чујемо и видимо, али и након свега да се видимо са Шабчанима. Успостављен је контакт и са Крупањцима.
Четрдесет и друга акција нам је била у уторак 27. септембра у Дому Војске у Београду на промоцији књиге: "Хероји отаџбине" аутора Новице Пешића. Направили смо специјално за ту прилику и мајице са јунацима новог доба Миланом Тепићем и Стојадином Мирковићем, пошто су они били инспирација аутору Новици Пешићу да напише књигу.
Било је то вече за памћење, посвећено онима коју су дали реч да ће бранити своју земљу када јој буде тешко.
Затим четрдесет и трећа акција је била 29. септембра 2016. у ваљевском крају, тачније селу Горње Лесковице, када се навршило четврт века од јуначке погибије горе споменутих хероја. Отишли смо тамо да са његовом породицом одржимо помен и запалимо свећу. Дочекали су нас крајње срдачно, јер смо ми једни од ретких који су их обишли (више пута).
Поред нас били су и Удружење ратних добровољаца 1912-1918. У школском дворишту деца и наставници су нам приредили програм сећања на Цолета.
Оволиким бројем акција не могу да се похвале чак ни она удружења која имају далеко већу медијску пажњу и(ли) већи буџет од нас... али не мислимо да је поента успеха ни у медијској пажњи нити новцу, већ искључиво у раду, упорности и жељи да се нешто постигне. Нама је ово тек прва година заједничког деловања, а у будућности ћемо још више и жешће наставити да се боримо, јер смо стекли велико искуство, пријатеље... и проширили наша знања.
Овим путем желимо да се захвалимо уредништву ФБ Репортера, а посебно уредници Биљани Диковић, која је промовисала наше акције и извештаје.
У нашем раду вероватно да је било неких пропуста, јер просто је немогуће све ово постићи без иједне грешке, нисмо роботи.
Наша жеља је данас иста као и онда када смо основани пре годину дана, а то је да стварамо национално свесне појединце, који ће се на прави начин борити за добробит народа из кога потичу, јер само тако ће и њихов живот бити успешан.
СРБСКИ СВЕТИОНИК
01.10.2016.