Обележавање 106. годишњице Церске битке - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 415
Јуче: 816
Недељно: 5.507
Месечно: 21.284
Годишње: 71.725
Укупно: 881.058

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Извештај из Гајдобре 18. априла 2021

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



30. август 2020.


Обележавање 106. годишњице Церске битке


Пуцањ Гаврила Принципа, припадника Младе Босне на Видовдан 1914. године у аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда направио је тачку кључања аустроугарских односа са Краљевином Србијом, протеклих тридестак година. Само месец дана након Сарајевског атентата Бечки двор објављује рат Србији, јер Влада Николе Пашића у Београду није прихватила све тачке Јулског ултиматума. То се после претворило у Први светски рат.

Иако је Војска Краљевине Србије била поприлично измучена од Балканских ратова 1912-1913 када су ослобођене наше вековне територије од Турака Османлија, Врховна команда Србске војске је знала да се мора бранити од новог завојевача. Зато је поново засвирала труба која је најавила мобилизацију. Одзив је био велики, слично као и две године раније.

Главнокомандујићи аустроугарских снага на Балкану био је Оскар Поћорек генерал са словеначким пореклом. Он је добио задатак да за неколико недеља сломи Србе и омогући ширење Аустроугарске на исток, као део ранијег германског плана Drang nach Osten. Покренута је силна војска и послата на Дрину и Саву. Војнички кадар и подофицирски су чинили Хрвати, муслимани, Чеси, Словаци, Русини, Срби... док су официри били Аустријанци, Немци и Мађари. 

Прве борбе су почеле на Дрини средином августа 1914. године, тако што је аустроугарска артиљерија почела да бомбардује Бању Ковиљачу, Лозницу, Зворник... По преласку на територију Краљевине Србије, аустроугарске јединице су отпочеле са страшним злочинима над цивилним становништвом. Убијање, вешање, клање, палеж имовине, силовање жена... о свему томе је касније направио документацију Рудолф А. Рајс, швајцарски криминолог који је дошао на позив србске Владе. 

Истовремено у србским земљама које су тада спадале под Хазбрушку монархију креће хапшење и прогон Срба. Пуно их је убијено и опљачкано што су радиле посебне јединице ткз. Шуцкори, али добар део је одведен у непознато. Заправо, одводили су их у концентрационе логоре: Арад, Јиндриховице, Нежидер, Броумов, Омолуц, Маутхаузен, Велики Међер, Ашах итд. Тако су и са подручја Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе одвођени цивили и војници у исте логоре, одакле се мало ко вратио. 

Врховна команда Србије када је добила извештаје са фронта, наређује да се свим снагама мора ићи у контранапад и спречити даље дивљање аустроугарских солдатески од којих је најгоре злочине чинила 42. домобранска пешачка дивизија из Загреба која је носила надимак Вражија. 

На челу Друге армије тада је био генерал Степа Степановић, искусан и прекаљени официр који је добро познавао менталитет свог народа... знао је да је србски војник уствари србски сељак. И да они који бране своје куће, породице, имања, завичај да ће погинути, али неће се повући. Тако је и било.

После неколико дана тешких борби око планине Цер у Мачви, команда Друге армије шаље елитну јединицу Моравске дивизије I позива - Други топлички пук "Књаз Михаило" - познатији као Гвоздени пук, и то право у центар најљућих борби. На челу тих дивјунака био је пуковник Миливоје Стојановић Брка, родом из Пожаревца. Није требало дуго Бркиним делијама да потуку Аустроугаре који су се повукли у нереду према Дрини. Борбе за врх Цера су трајале до 20. августа, али још пар дана је требало да се ослободи Шабац и неколико мачванских села. Брки и његовим саборцима је Станислав Бинички написао чувену песму "Марш на Дрину".

Штаб Друге армије шаље извештај Врховној команди 24. августа 1914. године о победи. Степа Степановић добија чин војводе. Међу западним савезницима ова победа је дочекана са великим одушевљењем јер су они тада губили на својим фронтовима. Па су наредили Сремску офанзиву.

Церска битка је била само увод у четворогодишњи крвави рат у коме је изгубљено скоро 2.000.000 Срба. Ова бројка жртава односи се не само на територију Краљевине Србије, већ и на Србе у Славонији, Војводству, Босни, Далмацији, Лици, Херцеговини, Кордуну, Банији, Црној Гори...

 

*   *   *

 

Тако је било пре 106 година. Славни преци су знали зашто гину, док потомство данас готово да не зна зашто живи. О разлозима можемо надугачко и нашироко... али би најбоље било да свако пође од себе и ближњег свога. 

Обележавање Церске битке од стране народа постоји већ дуги низ године, више од десет, ако се не варам. Ове године је то радикално измењено јер су на снази још увек мере Владе Републике Србије о ограниченом броју људи за јавна окупљања. 

Ми смо ово лето добили позив од новооснованог удружења Снага Српских Оцила да дођемо у Шабац односно Текериш, где ће поред литургије бити и пригодан програм којим ће се одати поштовање славним прецима. Тако је румски део дошао на почетак дешавања, а остали су мало и каснили, јер су ишли са Таре те недеље 16. августа 2020. године. 

У рано јутро већ у 08:30 је била литургија у самој цркви у Текеришу, затим кратка литија до Споменика Церским јунацима који је налази у центру села. Тамо су свештеници шабачко-ваљевске епархије СПЦ служили помен јунацима Војске Краљевине Србије који су пре 106 година оставили своје кости на овој светој планини. Историјски час би тачно у подне, а причали су кустоси Музеја у Текеришу. 

Касније смо још малко прошетали Цер планином и дошли и до касарне Војске Србије где је Ана Павловић, туристички водич испричала занимљиву причу о Церској бици, где је нагласила да је то била прва наша победа, а не савезничка, јер савезници у тој бици нису ни учествовали. Зоран Ђорђевић, потомак топличког Гвозденог пука је емотивно прочитао један текст о његовим прецима који су поред Церске битке учествовали и у борбама код Гучева и Мачкова камена.

Након тога у башти једног ресторанчића смо имали прилику да попијемо нешто, да се окрепимо и продиванимо коју. Мене одушевио домаћи сок од вишње. 

Остало је још да посетимо и гробље у селу Криваја, на путу до Шабца, што смо и учинили. Звали су нас Шабчани и да останемо на још даљем дружењу, међутим, како су обавезе звале, то се захвалисмо уз жељу да то буде други пут, јер ми се бар можемо сретати на манифестацијама које долазе. Биће их још пошто су људи постали гладни оваквих дешавања. 

Ово лето овако, догодине још бројнији и  да разбацимо једну партију 35 км од Шабца до Текериша.

Због земље која је крвљу натопљена, због предака и због потомака, да осветлимо пут...


Милан Чучковић
29.08.2020.


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 





Посећено је: 698  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






CERSKI MARS   SABAC   VELIKI RAT   MACVA   VOVJVODA STEPA   AUSTROUGARSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!