Синђелић Стеван са 300 друга
стоји на шанцу па им се руга
ал Турака све је више
собом шанац испунише
а Синђелић јадан стану
те на десну гледну страну
иза паса пиштољ трже
огањ скреса у џебану
нема више старог шанца
ту је само пуста рака
нема више Синђелића
Али нема ни Турака!'

Сваке године чим крене трешња да цвета ми се договарамо о крају маја. Тада нас Чегар са свих крајева спаја. Породица је на првом месту... па тако овога пута у кратком договору са саборцем Гораном састасмо се тамо где светли подвиг Стевана Синђелића и србских јунака с' почетка 19. века.

Воља никад не јењава само понекад тихо пламти, а некад се распламсава. 

Устадосмо рано јер звоне звона оближње цркве, зове и позива литургија и празник Силаска Светог Духа нас чисти, крепи и кроз литургију припрема.

Вели Горан видимо се у 13ч треба свећа да се запали и Стевану и јунацима да се захвали. А ја рекох:
- Горане ми смо спремни видимо се тамо хвала празнику и данашњој света Недељи! 

Неко је носио заставе, неко питице са вишњама, неко је брао трешње, неко се возио и имао остале саборце у мислима.

Долазимо подно Чегра кад оно непрегледна колона аутомобила, па видимо ми нисмо једини дошли. За похвалу граду Нишу, неуморном чика Селомиру Марковићу и његовој породици, Чегар се достојно чува од заборава, нема бриге као раније срце нам је сада мирније.

Нађосмо места за паркирање Горан се полако са својим сапутником Филипом али сигурно пење уз чувене степенице према велелетном споменику где биста Синђелића поносно стоји као да мрким погледом као некад Турке сада нас броји. 

Помен славним јунацима са Чегра окупио је нашег Митрополита Арсенија нишког са осталим свештенством СПЦ који су одржали помен Стевану Синђелићу и чегарским јунацима као и представнике државе, Војске Србије, грађане, потомке устаника и поштоваоце слободарске традиције, а са овог места послате су поруке мира, слободе и јединства србског народа.

Након помена положени су венци. Тамо стадосмо и ми овога пута у мањем броју али ми сви знамо да је суштина у соју. 

Након обраћања званичника, хор из Ниша је отпевао чувену песму и садашњу химну нашег удружења "Востани Сербије".

Уследила је групна фотографија свих присутних. Када се мало рашчистила гужва прилази нам Мирослав Величковић нишки новинар, чувар наших гробља са планине Ниџе, а сада истраживач нишког гробља "Горица". Прилази нам са шајкачом и наравно осмехом. Поздравља се са мном и Гораном и наравно поздравља председника СРБС-а, па гледа да ли би га уочио. Кажем ја да смо ми ту сада без њега.

Замолих мужа да нас слика па да пренесемо поздраве осталим саборцима који овога пута нису могли доћи из оправданих разлога...

Седосмо традиционално код чика Селета да се окрепимо уз кафицу, коју чашу сока, ракијице као и уз чувене трешњице и питице. Продиванисмо мало. Чика Селе каже да је задовољан одзивом и припремом. Сећа се лоших времена кад је морао да се задужује да би испоштовао госте. Сада хвала Богу има будних и савесних Срба! Пренли смо поздраве осталих.

Нама се придружио и један пријатељ са синчићем некадашњи гитариста чувене нишке групе Галија Милош Крстић. Тако да нам је драго да се ова прича шири... Ту се и завршила Горанова посета и наш задатак је испуњен. 

Након што смо испратили Горана решили смо да обиђемо оближњи манастир Св. Петке који сваке године помињемо да ћемо обићи. И заиста били смо пресрећни што смо тамо видели осим леп камени храм, уређено двориште, гроб монаха страдалих у Чегарској бици. Ушли смо у манастир затекли лепе фреске, олтар као и трагове траве због празника осећао се мир и тамјан...Овај дан је тиме био заокружен, комплетан пун наде за будуће окупљање Боже здравље.

Као што реко смо породица је на првом месту тако да обиђосмо након тога и мог тату коме није нешто било добро здравствено. Пренели смо му утиске.Већ се видело да му се боја на лицу враћа.

И тако срећни што је све било како треба и више него што смо очекивали.

Дођосмо кући мирна срца са искрама барута Стевана Синђелића и чегарских јунака! Ми НЕ ЗАБОРАВЉАМО, што се нас тиче душа Србинова кличе онима што даше живот за слободу, за слободу србскоме народу!

Сташа Митић
01.06.2026. Л.Г.