Један дечак Вук Петровић из Врања, ученик другог разреда основне школе био је учесник Сретењског марша од Орашца до Тополе, који је организовало удружење Србски Светионик у недељу 17. фебруара 2019. године поводом 215. годишњице од Првог србског устанка... Свој утисак о томе он је написао као домаћи задатак, а ми га преносимо у целости.

Првог дана распуста сам урадио домаћи. Сутрадан сам прочитао градиво које смо учили у школи. Онда сам заједно са секом тренирао и играо се.

Једног дана сам чуо како тата и мама кришом разговарају о неком маршу. Онда је мени и секи тата рекао да се припремимо и да ћемо ићи на марш дуг 19 км. Увече ја и сека једва смо се успавали, једва смо чекали да кренемо. Када ме је тата пробудио био сам радостан, тата је пуно возио а ми смо спавали. Напокон када смо стигли у Орашац видео сам споменик Карађорђа око кога смо се ми окупили.

Онда смо ми деца положили цвеће а након тога отишли смо до места где је подигнут устанак. После тога кренуо је марш и ми смо ишли дуго а када смо се уморили правили смо паузу. Ја сам био веома уморан али сам издржао и стигли смо у Тополу. И ту се налази споменик Карађорђа, где смо се ми окупили и ту је један чика држао историјски час како је Карађорђе са својим друговима дигао устанак и борио се против турака. Након тога био сам много радостан када је мене и моју секу позвао председник и уручио нам медаље. Ја сам био много радостан и поносан. Онда смо посетили цркву Свете Богородице коју је саградио Карађорђе Петровић. Питао сам тату да ли је Карађорђе наш деда пошто се и ми презивамо Петровић и тата ми је рекао да је Карађорђе деда свих Срба.

Овај марш за мене је био тежак и напорак али сам све издржао и пуно научио о нашој историји.

Овај дан је за мене био најлепши дан који сам провео за време зимског рапуста.

Вук Петровић