Навршила се и наша ДЕВЕТА успешна година рада!
Нама никада није био битан број већ сој! Од циљева које смо зацртали у Батајници на оснивачкој скупштини 3. октобра 2015. године нисмо одступили.
И даље нам је звезда водиља борба за културу памћења и национални идентитет, односно ширење здравог патриотизма. Не одустајемо од чувања наше традиције, културе, вере, писма, обичаја... јер то нас чини Србима. Подижемо и друштвену одговорност, али строго се дистанцирамо од политичих дешавања.
Опет наглашавамо да смо самофинансирајуће удружење које се финансира од својих чланова. Тако да нам свакако обезбеђује слободу и потребан мир у раду удружења.
У првој години рада имали смо око 46 активности, што свакако није мало за удружење које је тек почело са радом. Док смо у другој години рада имали десетине итекако успешних акција. Више од половине наших активности нису у Београду, што значи да смо и путовали. Некад аутомобилом, некад аутобусом или пак комбијем.
И у трећој години рада се нижу успешне акције и хиљаде пређених километара да би на крају сабрали 72 активности. Наравно, у четвртој години не стајемо већ још јаче делујемо, док је у петој години рада услед пандемије вируса корона дошло до смањења активности из оправданих разлога. Слично је било и у шестој години рада. У седмој години рада услед породичних обавеза такође смо смањили број активности. У осмој такође, али је било неких занимљивијих акција.
У даљем тексту ћемо навести наше активности у деветој години рада.
НОВЕМБАР 2023.
У новембру месецу имали смо само једну акцију, а то је Стазама Колубарске битке, у Лајковцу 25.11.2023.
Разлог зашто идемо тамо јесте показивање поштовања и одавање захвалности јунацима Војске Краљевине Србије који су пре више од једног века крварили по хладноћи и (од)бранили нашу нејач од аустроугарских хорди које су навалие преко Дрине и Саве на нашу отаџбину. Иначе, брдо Човка код Лазаревца је била црвена линија Србије те јесени 1914. године када су се љуте борбе водиле.
Срећом, Врховна команда и регент Александар I Карађорђевић су пустили генерала Живојина Мишића да спаси Србију амбиса, тако што је одвојио своје војнике од фронта, одморио, а онда у силовитом контранападу протерао Швабе и друге барабе преко Дрине у Босну. Награђен је титулом војводе.
Ово је заправо републичка акција коју организује ПСД "Ћира" из Лајковца већ годинама. Ми се од пре неко лето редовно прикључујемо, јер још нисмо у могућности да обновимо наш Колубарски марш.
Било како било ујутро повезох један аутомобил до стадиона "Димитрије Туцовић", поред Ибарске магистрале. Ту већ сретосмо неколицину познатих лица. Стаза је кружна, али није превише напорна. Сем нас дошли су људи из разних крајева Балкана, односно србских земаља.
ДЕЦЕМБАР 2023.
Средином децембра традиционално у нашој организацији иде манифестација "Крајина живи". Тако и би ове године 17.12.2023.
Овај догађај је посвећен нашим јунацима и мученицима који су деведесетих година 20. столећа страдавали од Туђманове солдатеске тј. хрватских "бојовника" у грађанско-верском рату којим је растурена Југославија, а настала РС Крајина, уједињавањем: Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Западне и Источне Славоније, Барање и Западног Срема.
Ми наше порекло не можемо и нећемо да заборавимо, а свакако потомцима ваља показати одакле су потекли и куда треба да иду. На крају крајева, у нама кључају гени камени.
То недељно јутро био је велики православни празник - Детинци. Сунце је огрејало Београд, а ми лагано стигосмо у Бусије, насеље у општини Земун.
Нема званичног програма, али у склопу литургије у цркви Св. Ћирила и Методија служимо парастос нашим херојима и жртвама у рату 1991-1995. Након тога се пале свеће. Код споменика испред цркве полажемо цветни венац и усликамо се са нашим транспарентом. Најбоље оставимо за крај - дружење уз гусле и ојкана.
ЈАНУАР 2024.
Почетком јануара, сада већ традиционално идемо у регију Бирач. Посећујемо село Кравица код Братунца.
Присуствујемо парастосу за србске мученике који су страдали почетком девдесетих година 20. столећа од злогласних одреда Насера Орића, команданта муслиманске 28. дивизије ткз. Армије БиХ. Заправо, Кравица је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе не само у Подрињу, већ и читавој Босни од стране првака Странке Демократске Акције и њеног вође Алије Изетбеговића. Њихов циљ је био етнички и верски чиста БиХ, према начелима Исламске декларације.
У самој Кравици желимо нашим доласком да покажемо саосећање према породицама жртава и преживелима тог ужаса који се дешавао 1992-1995. Иако су то нама већином "непознати" људи, нама то није важно. Важно је да останемо на исправном христовом путу и задобијемо Царство небеско.
МАРТ 2024.
Сабор поетских витезова "Востани Сербије" смо осмислили још 2021. године, са циљем да чувамо наше нематеријално благо.
Када је завршен наш четврти Сабор у фебруару ми смо прогласили победнике. Али, у марту одредимо једну сунчану суботу да доделимо медаље за најбоље. То је уједно и прилика да се дружимо и читамо наше стихове на глас у Светогавриловском храму на Топчидеру.
Овде увек исплива квалитет... јер тачно се види да неки песници бивају награђени из године у годину.
АПРИЛ 2024.
Крајем априла пао је православни празник Цвети (улазак Исуса Христа у Јерусалим). Како је то ове године било у недељу 28.04.2024. то смо ми одлучили да тог дана обележимо 106. годишњицу уснућа бесмртног хероја Гаврила Принципа.
Иако последњих деценија нас преко масмедија дословно бомбардују са лажним вестима и разним бљувотинама о Соколу са Обљаја... нама није ни на крај памети да прогутамо те отровне удице, јер зна се колико је Принципово дело вредно и колико тај пуцањ у Сарајеву одзвања и након 100+ година. Гаврило, син Динаре, са саборцима је о Видовдану 1914. започео процес ослобађања наших поробљених земаља, што се и остварило четири године касније.
Програм нам је био такав да идемо прво у Вазнесењску црвку на парастос и молитвено сећање. А онда у Принциповом парку, на углу улице Стефана Немање и Балкансе. Читали смо његов животопис и рецитовали стихове.
МАЈ 2024.
Почетак маја месеца је већ пролеће. Ипак, ми традиционално одлазимо на београдски Ташмајдан због неких других разлога. На парастос жртвама "Бљеска".
Бљесак је злочиначко-терористичка акција коју су почетком маја 1995. године извеле хрватске војно-полицијске снаге у западним деловима Славоније, са циљем да етнички очисте тај простор од Срба. Заправо, била је то трећа оружана акција која је спроведена у тим крајевима, након "Откоса" и "Оркана"... што значи да је хиљаде Срба током 1991-1995 убијено, а близу 100.000 Срба је прогнано. Имовина је уништавана, спаљивана и пљачкана.
Увек се прво окупимо на платоу испред саме Светомарковске цркве. Прилика да још једном покажемо наше ставове преко транспарената. Кад звона зазвоне улазимо у цркву на молитву за стотине убијених мученика по Туђмановим жељама. Ове године је парастос врло кратко трајао, а беседе није ни било.
Друга акција у мају је била Чегарски марш. Тада одлазимо у Ниш да се поклонимо сенкама Стевана Синђелића и његових палих другова.
Чегарска битка је била у пролеће 1809. године, када је трајао Први србски устанак, кога је Вожд Карађорђе подигао почетком XIX столећа против Турака. Устаници су на почетку војевања имали доста успеха, али на Чегру је дошло до великих размирица тј. свађа србских војвода, што је резултовало поразом. Ипак, једна ствар је остала из прошлости да осветљава будућност, а то је херојска смрт Синђелића који је пуцњем у бурад барутом изазвао велику експлозију и усмртио хиљаде Османија и Арбанаса.
Због пупољака који ничу, немамо више марш, али то нас не спречава да идемо на Чегар код чика Селета Марковића на дружење, трешње и диван. Тако и ове године би, што нам улепша дан.
ЈУН 2024.
Дан после Видовдана у згради Општине Нови Београд, Иван Милошевић је држао промоцију своје књиге "Карловачко ратиште".
Дарко Влаховић је изданак оне генерације младића који су рођени 1972. године. Тек што су стасали и завршили средњу школу, бивају послати у рат. Тачније, средином 1991. године започето је брутално разбијање југославенске федерације од домаћих сепаратиста потпомогнути страним факторима. Хрватске власти предвођени Фрањом Туђманом илегалним наоружавањем створили су паравојне формације и отпочели нападе на србска насеља.
Зајечарска 9. бригада ЈНА бива послата на Кордун, а са њима и Дарко Влаховић, који је јуначки погинуо 29. децембра 1991. Сахрањен је у родном селу Ровца.
У присуству преко 200 људи одржана је промоција књиге о ратним дешавањума око Карловца града раних деведесетих година 20. века, где је описана и Даркова погибија. Програм је увеличала наша Милунка - Ана Читлучанин.
ЈУЛИ 2024.
Прва акција у јулу би на Ивањдан. Отишли смо у Рогатицу, мала варош на истоку Босне.
Драго Радовић је организатор Рогатичког марша па нам је и упутио позив да дођемо јер је тог дана и слава њиховог удружења. Скупа са осталим ходочасницима пешачили смо тридесетак километара до Црквина, преко Борика, све до Храма Св. Јована Крститеља.
Нама је то била прилика да се дружимо са људима који посећују оваква дешавања из пуког идеала, без користи. Они који живе Србство на прави начин - спој духовности, историјских часова и физичке активности.
Крајем месеца отишли смо на једну турнеју по северу Црне Горе. Путовање је трајало три дана. Први дан смо обишли нашег другара Бећу у селу Жари код Мојковца. Била је то прилика за диван и дружење на највишем нивоу.
Исти дан смо посетили Сретешку Гору, место где се налази породична гробница Влаховића, тачније вечна кућа Дарка. Упалили смо свеће и дали поклоне његовој мајци. Касније смо се дружили на ручку у старој кући Даркових предака.
Наредног дана смо посетили Спуж и Подгорицу. На спушком гробљу постоји гроб Бранке Радеве Ђукић, Србкиње која је сачувала девојачку част од албанских монстурма што су покушали 1975. године да је силују. Како нису успели, онда су је убили из ватреног оружја.
Пре Спужа били смо у Подгорици. Тамо смо посетили Саборни храм Христовог Васкрсења... светиња је новијег датума изградње, али је веома значајна, јер ту се народ окупљао кад год су нека значајна догађања протеклих година.
Нама је баш ту било значајно да раширимо наш транспарент У НАМА ЈЕ СРЦЕ ЛАВЉЕ, МИ БРАНИМО ПРАВОСЛАВЉЕ. Целивали смо иконе и посетили Ђедов гроб.
Увече тог дана посетили смо у Беранама манастир Ђурђеви Ступови, место одакле вулканише Србство, а 2020. године су баш одатле кренуле литије и митрополит Амфилохије је повео свој верни народ у борбу за опстанак против диктаторског режима Мила Ђукановића и ДПС.
Трећег дана посетили смо споменик убијеној деци у Мурину, код Плава. Они малишани који су у пролеће 1999. убијену током НАТО агресије од америчких, британских и немачких авиона.
После тога отишли смо у село Велика, најстрадалније село овог краја, али и Европе, проценутално гледано. Наиме, немачки фолксдојчери и албански балисти су 28. јула 1944. починили масовни злочин, односно масакр над 520 Срба цивила од чега 118-оро деце млађе од 12 година. Велички мученици су канонизовани, а тог дана је обележавана 80. годишњица. Дошло је пуно народа свих старосних структура, црквени оци, политички представници Срба у Црној Гори.
Ми смо раширили наш транспарент КО ИСТОРИЈУ ЗАВОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА... подсетник на наша страдања: 1914, 1941, 1995, 1999, 2004...
АВГУСТ 2024.
Током августа месеца имали смо две активности.
Прва је била у недељу 4. августа, када смо отишли на Ташмајдан у цркву Св. Марка на парастос жртвама злочиначко-терористичке акције "Олуја". Присуствовали смо молитвеном сећању за наше крајишке Србе који су 1995. године пронани и поубијани на најстрашније начине од хрватских оружаних снага под командом Фрање Туђмана. Наша обавеза је да их помињемо пред Господом.
Црква није била препуна као што би требало, али довољно да се саберемо у молитви и на тај начин градимо културу сећања. Ове године смо развили транспарент КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА!
Друга активност је била Марш на Цер, манифестација која већ годинама се одржава у Лозници. Циљ је да кроз физичку активност, духовне моменте и историјске часове одати пошту и оживети јунаке Великог рата. Управо су наши славни преци борбама у Мачви и Поцерини отерали аустроугарске окупаторе, чије су јединице углавном попуњавали Хрвати, Словенци и муслимани... Борци Друге армије под командом Војводе Степе су узвратили и дали завршни ударац непријатељу.
Нама је тог дана било лепо време и пређено је свих 34 км, све до Текериша, где се налази споменик ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА. Управо транспарент са тим слоганом смо и ми раширили тамо по доласку.
СЕПТЕМБАР 2024.
У септембру смо имали две активности.
Прва је била Гучевски марш, па смо опет отишли у Лозницу. Бој на Гучеву је саставни део Битке на Дрини 1914. године, кои је укључивао мноштво борби у Подрињу око Бање Ковиљаче. Једна од најтежих битака Првог светског рата јер су вођене огорчене борбе под јако тешким условима, углавном магла. Аустроугари су ту извојевали пирову победу.
Браћа Стојнић су показала да умеју више него одлично да организују овакве манифестације где је присуствовало близу 500 учесника, од чега је четвртина било деце, млађе од 15 година. Заправо, долазили су људи свих узраста и дали свој допринос култури памћења. Једно заиста лепо искуство.
Друга активност је била поход у Грчку и Македонију, када смо на вишедневном путовању обишли војничко гробље у Битољу, Кајмакчалан и Зејтинлик у Солуну. Станко и Филип су предводили групу 50 ходочасника из Београда, Ниша, Краљева, Ечке, Новог Сада, Бијељине, Бачке Тополе, Врања, Груже, Ћуприје, Вршца...
Утисци су свакако позитивни и људи су били одушевљени што су имали прилику да прођу стазама славних предака, те буду на капији слободе. Ово су путовања која се памте цели живот.
* * *
Тако се завршила и наша девета година рада. Слажемо се да је било мање активности него ли ранијих година, али имамо и добре разлоге, а то је да наши пупољци ничу, па ће они наставити наредних година нашим путем.
Свако ко жели да крене нашим стопама може то да уради. Довољно је да прати наше најаве на сајту и да пође са нама. Свакако прилика да се нешто ново научи и упознају истомишљеници.
Овом приликом желимо да се захвалимо свештенству Гавриловског храма у Београду, као и старешинама црквене општине Бусије. Чика Селету Марковићу, Радојки Филиповић, Даници Веселиновић и браћи Стојнић, Николи Ђапићу и Мили Ромчевићу, Зорану Жугићу и Крстимиру, Тијани Узелац. И наравно Хелмкаст каналу.
На многаја љета!
СРБСКИ СВЕТИОНИК
02.10.2024.
ДОГОДИНЕ У БИТОЉУ, СКАДРУ, ПРИЗРЕНУ, САРАЈЕВУ И КНИНУ!