Када смо тек доселили у Сребреницу, одмах некако упознам Ренату. Дође ми у госте и послије кафе и вечере, одједном ми каже:

- "Најсрећнија ћеш бити када родиш треће, ето ја сам родила и четврто, али је врхунац испуњености мајке када роди треће, знаш?".

Иако је Ана тада имала тек пола године, многи су питали "Када ће друго?", "најбоље је не правити велику разлику" ... и на разне друге начине постављали ТО питање, али некако те Ренатине ријечи ми се задржаше у ушима и почех је испитивати о животу мајке са више дјечице.

Одговорила сам јој осам година послије:

- "Рене, родила се Јелисавета. Све си била у праву!".

Глупост је причати о томе да се свако воли подједнако, јасно је сваком родитељу које има двоје или више дјеце. Но, треће дијете некако испуни кућу и душу мајчину.

А свака мајка рађа онолико колико мисли да треба и може.

Јелисавета је дијете које има енергије као њене сестре скупа. Још од пузања рекли су нам да треба двоје да је чувају. Иако зна изморити, она мене и одмори свако вече кад кренемо да спавамо, пита ме:

"Тата?" - "Сад ће доћи да спава."

"Ана"?- "Ана је заспала."

"Дада?" - "И Магда је заспала..."

"Мама?"- "Мама ће спавати с тобом".

Сигурна сам да је ово најљепша молитва за оца, Ану, Магдалину и мене, која дође пред Господа!

Заћути десетак минута и онда спусти пољубац на моје чело. Заиста, моја Рената би у праву: најиспуњенија и најсрећнија је жена када роди треће.

Данијела Лела
26.09.2019.