Братијо,

традиционално крајем маја одлазимо на југ Србије са циљем да би посетили два важна споменика у граду Нишу

• Ћеле кула
• Споменик јунацима Чегарске битке

Историја се најбоље учи на терену, а то значи да ћемо посетом овим светилиштима чути историјске часове, о томе како су преци војевали и за шта су животе давали пре више од два века.

Наиме у пролеће 1809. године када је Први србски устанак био у пуном замаху, Вожд Карађорђе је имао три дивизије, а једну је послао у јужно Поморавље. Тамо су се србски устаници сукобили са Турцима око града Ниша, где је дошло до антологијских борби управо на брду Чегар. Легенда каже да је изгинулих било као на Косову Пољу 1389.

Иако су Срби били поражени, у чему је највише кумовала неслога и размирице међу србским војводама, један детаљ већ дуги низ времена осветљава поколењима пут.

Стеван Синђелић, ресавски војвода је у осудним моментима битке пуцао у бурад са барутом, када су Турци и Арбанаси навалили да га ухвате живог. Уследила је велика експлозија која је однела у ваздух Србе, али много више Турака. Синђелић се винуо на небо. Херојски чин се столећима преносио са колена на колено.

Наша насушна потреба је да обилазимо оваква места и да одавањем захвалности прецима, осветљавамо пут поколењима.

Нама Чегар свакако није и не сме да буде далеко, а да су нам грчке плаже близу. Једном годишње посетити место чувеног окршаја не само да је пожељно, већ и богоугодно дело. Дођите и поведите некога: децу, родбину, кумове, пријатеље, колеге.

Војвода залуд пао није,
застава се и сад вије!