(Не)очекивано велики број људи је данас посетило промоцију најновије књиге Саве Штрбца под насловом "Хроника прогнаних Крајишника 3", у великој сали Билиотеке Града Београда, на крају Кнез Михаилове улице. Верујем да ни сам чика Саво није веровао да ће бар 40 људи морати да стоји...
Из пуке случајности, само два дана раније сазнао сам за ову промоцију књиге и није било дилеме, да ли ћу ићи или не. Било је само питање с киме ћу отићи. Нису баш сви људи из мог окружења вољни да посећују овакве ствари, свако из свог разлога. Али шесторо људи које сам обавестио јесте дошло. Људима којима сам слао позиве, нисам чак ни написао како се књига зове, већ само чија ће промоција бити. По мени је то у овом случају сасвим довољно. Јер чика Саво пише увек занимљиво, али и теме које су нама Крајишницима занимљиве.
Нешто пре 18 сати сам дошао на договорено место, нашао другаре, а онда смо отишли у споменуту салу градске библиотеке. Сала је већ тада била пуна и тражила се столица више. Књиге су се већ продавале и чика Саво је потписивао посвете на главном столу. Док је почела промоција, скупило се око 180 душа, ако не и више.
На главном столу су седели Душан Ђаковић, Чедомир Антић, Ратко Дмитровић, Новак Лукић, Саво Штрбац и још један му млађи колега. Сви су они имали нешто да кажу, једино је уметница Светлана Спајић отпевала неколико песама, народних, српских, крајишких. Тачно се видело како се чика Сави смеши брк, када је Светлана отпевала песму "С Книнске куле гледам у даљину", која спомиње драги завичај.
Прво је Душан Ђаковић, књижевни критичар, рекао свој утисак о књизи, затим је реч добио Ратко Дмитровић, директор "Вечерњих новости", који није пуно дотакао књигу, већ је говорио о Крајишницима и Крајини као појму који нажалост нестаје... После њих двојице, микрофон је узео у руке Чедомир Антић, историчар, а на крају и адвокат Новак Лукић, члан српског тима у Хашком трибуналу када се до скоро водио правни рат Србије и Хрватске око тужбе за геноцид. Рече он, како наш тим не би имао ама баш никакве шансе да чика Саво са својим сарадницима из Веритаса нису сакупљали претходних две деценије материјал о рату и злочинима над Србима у Крајини и Хрватској током 1990-их година.
На крају је и сам чика Саво добио прилику да каже пар речи. Није пуно говорио. Препуна сала је све рекла. Споменуо је свог сарадника, који сада живи у Њујорку, некадашњи лекар, који је помогао (са својом женом) да се ова књига преведе на енглески језик, што би био њихов допринос у борби за истину. Како и он сам каже, људи у Америци много знају о холокаусту и страдању Јевреја у Другом светском рату, а о страдању Срба у три рата током 20. века, заправо не знају ништа.
Књига са енглеским преводом, већ је почела да се продаје у САД и Аустралији, што је велики успех. Ово наравно није круна каријере Саве Штрбца, већ наставак "сизифовог посла" како и сам Дмитровић рече у једном моменту.
Сретох и два земљака, за које нисам ни очекивао да ће доћи у Београд само због овога. А поред њих сам званично сам упознао и Богдана, свима познатог као аутора текста "Лика". Ово сам споменио јер постоје људи који ће урадити оно што други неће, због идеала у које верују.
Након промоције, сви смо позвани на мали коктел у приземљу. Отишли смо и добили смо послужење, сокови, вино, колачићи, слатки уштпици... После кратког ћаскања одосмо кући, јер сутра је нови радни дан.
1.10.2015.