Подручије источне Билогоре и Грубишног Поља вековима је насељено србским становништвом. Срба је ту било и пре великих сеоба, које су настале као резултат надирања турског султана Сулејмана Величанственог у 16. веку, а касније је то постао само већински србски етнички простор, јер су многе породице са Косова и Метохије, Јужне Србије, Херцеговине не желећи да прихвате ислам ишле на север у хришћанске земље. Касније, услед повлачења и пропасти Османлијске царевине, то подручије је потпало под власт Бечког двора, односно Хазбуршке монархије.

Крајем 19. века на том подручију почиње покатоличавање Срба православаца, што касније средином 20. века доводи до пораста броја Хрвата у западној Славонији. Управо тада, почетком 1940-их године, под окриљем и надзором папске државе - Ватикана ствара се Независна Држава Хрватска, чији је главни циљ био геноцид односно истребљење Срба, Јевреја и Рома.

Победом југославенских партизана, односно комуниста у мају 1945. године, настао је привидни мир заснован на новој идеологији "Братство и јединство" која је подразумевала да неће више никада бити братоубилачких ратова и геноцида. Међутим, уистину Хрватска у СФРЈ никада није била деусташизована, а још мање да су Хрвати престали да сањају свој тисућљетни сан о независности.

Тако се поткрај 1980-их у бившој Југославији, под утицајем страних фактора дешавају чудне промене у друштвено-политичком систему, када на власт у СР Хрватској долазе сепаратистичке снаге са проусташким предзнаком. Геноцид је био поново на видику...

Нова власт предвођена Фрањом Туђманом, Владимиром Шексом, Бранимиром Главашем, Гојком Шушком и др. хтела је да заврши посао који је започет од Павелића и њихових сарадника. Нису бирали средства, тим пре што су темељи на којима је почивала друга Југославија попуцали, а инфериорност матице Србије је додатно отежавала проблем и ишла на руку сепаратиста.

Крајем октобра 1991. године СР Хрватска је имала велики број "бојовника" под оружјем које је илегално набављала хрватска влада преко Шпегеља и Бољковца, а њихова жеља је била да смање број Срба испод 3%.

У том смислу, покренута је злочиначка акција "Откос", која је подразумевала етничко чишћење и истребљење Срба са подручија Грубишног Поља и источне Билогоре. Биланс тог геноцида је следећи:

• 4.000 Срба је прогнано
• 60 Срба је убијено
• 616 кућа је спаљено
• 590 објеката је уништно
• 40 насеља је тотално уништено

Хрватске власти никада нису признале одговорност за ове злочине, а само једна је особа осуђена, припадник ХВ: Вељко Марић, и то од Специјалног Тужилаштва за ратне злочине у Београду.

У таквој атмосфери заборава и безобзирности дошао је овај парастос.

Нас су већ контактирали људи из удружења Билогора, које већ годинама одржава парастос за билогорске мученике у београдској цркви Св. Марка. Позвао сам другаре из СРБС-а али и друге људе за које сам претпоставио да су слободни и вољни доћи на парастос преко телефона, али је постављена и вест на нашим порталима. Дошли су само Личани из "Завичаја". Мало смо продиванили са Билогорцима, баш о томе како мало људи има свест за парастос. Људи често имају неке недовољно добре изговоре за ове недоласке, а довољно добре разлоге да иду на завичајна дружења и весеља.

Уђосмо у цркву, нас педесетак, не верујем да је било више. Свеће се нису одмах палиле, јер сада се то ради напољу. Два свештеника СПЦ су започела служење парастоса и молебан за: Раду, Љубана, Љубу, Милана, Живка, Мирослава, Стеву, Миленка, Ђуру, Зорана, Душана, Светозара, Ненада, Роберта и др.

Након парастоса свештеник је кратко одржао слово, а онда је неки човек од Билогораца прочитао своју беседу о прогону, завичају и др.

Изађосмо напоље нас пар, да придржимо транспарент ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, где су пописана већа страдања Срба 1990-их, а међу њима и Откос, док су се палиле свеће. Касније формирана колона, где је однето цвеће на споменик у Ташмајднаском парку. Тамо је такође, кратко било речи за недавно преминулог Милана Басташића, дугогодишњег председника удружења Билогораца у Београду.

Било је и послужења за покој душа убијених у Откосу. Ми се нисмо дуго задржавали, већ смо отишли својим обавезама.

Очекивано ми је било то што нико од државних нити других "наших" представника није дошао. Мали је ово парастос, а и хладно је... што би се било ко од њих малтретирао.

Милан Чучковић
30.10.2016