Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 413
Јуче: 1.579
Недељно: 4.428
Месечно: 20.549
Годишње: 253.539
Укупно: 787.754

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у новембру

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 22.11.2020

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Извештај са Марша победе 10.11.2019

Извештај из Румуније 03.11.2019

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај из Новог Сада 25.11.2018

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018

Марш победе у Београду 11.11.2018

Стољетније завршетка Великог рата 04.11.2018

Извештај из Степања 26.11.2017

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017

Извештај из Дома Војске Србије 17.11.2017

Извештај са другог Београдског марша

Извештај са 62. Београдског сајма књига

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Посета србској Атини 18.11.2016

Извештај са првог Београдског марша 06.11.2016

Извештај са промоције књиге Саве Штрбца 1.10.2015

Стазама јасеновачких мученика 2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду



30. октобар 2016.


Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016


Подручије источне Билогоре и Грубишног Поља вековима је насељено србским становништвом. Срба је ту било и пре великих сеоба, које су настале као резултат надирања турског султана Сулејмана Величанственог у 16. веку, а касније је то постао само већински србски етнички простор, јер су многе породице са Косова и Метохије, Јужне Србије, Херцеговине не желећи да прихвате ислам ишле на север у хришћанске земље. Касније, услед повлачења и пропасти Османлијске царевине, то подручије је потпало под власт Бечког двора, односно Хазбуршке монархије.

Крајем 19. века на том подручију почиње покатоличавање Срба православаца, што касније средином 20. века доводи до пораста броја Хрвата у западној Славонији. Управо тада, почетком 1940-их године, под окриљем и надзором папске државе - Ватикана ствара се Независна Држава Хрватска, чији је главни циљ био геноцид односно истребљење Срба, Јевреја и Рома.

Победом југославенских партизана, односно комуниста у мају 1945. године, настао је привидни мир заснован на новој идеологији "Братство и јединство" која је подразумевала да неће више никада бити братоубилачких ратова и геноцида. Међутим, уистину Хрватска у СФРЈ никада није била деусташизована, а још мање да су Хрвати престали да сањају свој тисућљетни сан о независности.

Тако се поткрај 1980-их у бившој Југославији, под утицајем страних фактора дешавају чудне промене у друштвено-политичком систему, када на власт у СР Хрватској долазе сепаратистичке снаге са проусташким предзнаком. Геноцид је био поново на видику...

Нова власт предвођена Фрањом Туђманом, Владимиром Шексом, Бранимиром Главашем, Гојком Шушком и др. хтела је да заврши посао који је започет од Павелића и њихових сарадника. Нису бирали средства, тим пре што су темељи на којима је почивала друга Југославија попуцали, а инфериорност матице Србије је додатно отежавала проблем и ишла на руку сепаратиста.

Крајем октобра 1991. године СР Хрватска је имала велики број "бојовника" под оружјем које је илегално набављала хрватска влада преко Шпегеља и Бољковца, а њихова жеља је била да смање број Срба испод 3%.

У том смислу, покренута је злочиначка акција "Откос", која је подразумевала етничко чишћење и истребљење Срба са подручија Грубишног Поља и источне Билогоре. Биланс тог геноцида је следећи:

  • 4.000 Срба је прогнано
  • 60 Срба је убијено
  • 616 кућа је спаљено
  • 590 објеката је уништно
  • 40 насеља је тотално уништено

 

Хрватске власти никада нису признале одговорност за ове злочине, а само једна је особа осуђена, припадник ХВ: Вељко Марић, и то од Специјалног Тужилаштва за ратне злочине у Београду.

У таквој атмосфери заборава и безобзирности дошао је овај парастос.

Нас су већ контактирали људи из удружења Билогора, које већ годинама одржава парастос за билогорске мученике у београдској цркви Св. Марка. Позвао сам другаре из СРБС-а али и друге људе за које сам претпоставио да су слободни и вољни доћи на парастос преко телефона, али је постављена и вест на нашим порталима. Дошли су само Личани из "Завичаја". Мало смо продиванили са Билогорцима, баш о томе како мало људи има свест за парастос. Људи често имају неке недовољно добре изговоре за ове недоласке, а довољно добре разлоге да иду на завичајна дружења и весеља.

Уђосмо у цркву, нас педесетак, не верујем да је било више. Свеће се нису одмах палиле, јер сада се то ради напољу. Два свештеника СПЦ су започела служење парастоса и молебан за: Раду, Љубана, Љубу, Милана, Живка, Мирослава, Стеву, Миленка, Ђуру, Зорана, Душана, Светозара, Ненада, Роберта и др.

Након парастоса свештеник је кратко одржао слово, а онда је неки човек од Билогораца прочитао своју беседу о прогону, завичају и др.

Изађосмо напоље нас пар, да придржимо транспарент ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, где су пописана већа страдања Срба 1990-их, а међу њима и Откос, док су се палиле свеће. Касније формирана колона, где је однето цвеће на споменик у Ташмајднаском парку. Тамо је такође, кратко било речи за недавно преминулог Милана Басташића, дугогодишњег председника удружења Билогораца у Београду.

Било је и послужења за покој душа убијених у Откосу. Ми се нисмо дуго задржавали, већ смо отишли својим обавезама.

Очекивано ми је било то што нико од државних нити других "наших" представника није дошао. Мали је ово парастос, а и хладно је... што би се било ко од њих малтретирао.

 

Милан Чучковић
30.10.2016

 

 



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 1632  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PARASTOS   HRVATSKI ZLOCINI   BEOGRAD   BILOGORA   SLAVONIJA   OTKOS  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!