Последњих десет година у манастиру Крушедол, поред Новог Сада, одржава се свечаност Крушедолска звона, углавном ради очувања нематеријалне баштине Срба који су пореклом са западне стране Дрине. Међутим, већ на неком 3. или 4. сабору уведено је и то да се одржава обавезно и парастос за српске жртве које су убијене на подручију бивше Југославије 1991-2000... односно у разним "Олујама", "Бљесковима", "Чагаљима", "Медачким џеповима", "Масленицама", "Маестралима", "Тузланским колонама", "Милосрдним анђелима" и сл.
Управо из тог разлога, мала екипа са нашег портала отишла је на Фрушку Гору, последње суботе маја месеца 2016. године, да упалимо свеће, помолимо се за српску нејач који пострадаше од хрватских, муслиманских, албанских и НАТО зликоваца, који не имаше милости према њима...
Тако смо већ око осам сати изјутра кренули из Београда, преко Срема, старим путем до Крушедола. Уз пут смо се мало испричали, Дадо, Рале и ја, размишљајући о томе ко ће све да дође на овај парастос, односно сабор, те да убере неки јефтин поен. Нисмо пуно омашили... Сваки од нас је имао различите мајице посвећене нашим страдањима, а баш због тога смо упали у очи осталим посетиоцима.
Тако смо ушли у цркву, где је већ било мноштво народа, чак сам и препознао неке своје познанике са ранијих ходочашћа односно путовања у Јадовно и Јасеновац. Касније смо изашли и упалили свеће. Изашли смо изван цркве, а спазили смо тамо ћерку Ћаће од Крајине. Вероватно је и она нас, због мајица, али се трудила на нас не примећује. Изашли смо ван дворишта цркве, па смо и раширили добро познати транспарент "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО"... познат по томе што мало ко од медија сме да прикаше на својим штампаним или електронским гласилима. Можда, због бројностих самих злочиначких акција или им смета интернет адреса портала, где би могли њихови посетиоци да прочитају много штошта, па би почели да размишљају својом главом и повезују неке догађаје који су у узрочно-последичној вези већ читав век, ако не и дуже.
Посетиоци сабора су нас стидљиво сликали, а још стидљивије прилазили, вероватно бојећи се неке наше реакције, пошто, обично овакве транспаренте носе "десничарске организације", односно бизнис патриоте, скупљени по систему квантитета, а не квалитета...
У једном моменту нашег држања транспарента, дошла је чувена Регионална и Коалицијона Делегација, на челу са њиховим (не дај Боже нашим) председницима, од којих је она млађи само превртао очима док је застао да види наш транспарент, иако је имао он то прилике већ да види...
Касније смо срели и чика Саву Штрбца, са којим смо се поздравили. Пришао нам је и Раде Матијаш, из Книна... А било је и оних који су нас заобилазили, из истог разлога као и они гореспоменути из Делегација.
Један чичица, је био упоран са нама што је држао транспарент, желећи да добије мајицу од нас... Тако да смо му и поклонили нека је носи у Бања Луку, где иначе живи, па ће да шири истину о страдању нашег народа.
Ми смо тако отишли на чесму да се умијемо, а после да погледамо и културно-уметнички програм који се одржавао на бини. Манастир Крушедол није преко света, тако да нисмо имали дилеме да ли доћи на парастос или не.
chule80
6.6.2016.