На данашњи дан 3. oктобра 2017. године се навршавају пуне две године од оснивања и успешног рада нашег удружења Србски Светионик. Међутим, овај датум се везује и за један од важнијих догађаја везаних за историју србског народа.
Пре тачно 105 година, тачније 03.10.1912. црквена звона су огласила позив на мобилизацију свих ратно способних мушкараца Топличког краја, а само четири дана после тога оформљен је Други пешадијски пук Моравске дивизије, под називом „Књаз Михаило“.
Својом невероватном храброшћу коју су показали у Балканским ратовима (1912-1913) они су једини понели титулу Гвоздени пук. То је најславнија јединица србске војске икада.
Овог прохладног јесењег јутра, уз понеки цвркут птица и зрак „зубатог“ Сунца, кренули смо путем једног малог планинског села, надомак Куршумлије, како би одали почаст јунацима тог села као и свим херојима Топличког краја.
Игриште, република најбољег кромпира, место пуно дивних домаћина и земља која нам је подарила једне од најславнијих ратника србске историје.
Стигли смо у Куршумлију у раним јутарњим сатима, где су нас дочекали побратим Вујадин и Никола, чланови удружења „Гвоздени Пук“, који су нам уједно били и водичи до Игришта. Возили смо се старим прашњавим путем који нас је водио кроз густе шуме ка врху брда.
Стигавши на сам циљ, обасјало нас је Сунце. Време нам је на овај свети дан било савезник.
На прагу споменика, подигнутог од стране мештана и потомака дочекали су нас наш пријатељ и брат Раде Петровић и председник удружења „Гвоздени Пук“ Живота Јевремовић. Домаћини су нас дочекали на традиционални србски начин, послуживши нас са домаћом погачом и соли, као и са њиховом традиционалном домаћом ракијом од крушке. Угостили су нас као да смо им најрођенији.
По окупљању свих званица, отпочео је парастос палим јунацима, а потом је уследило извођење химне републике Србије "Боже правде", као и још пар композиција од стране војног оркестра из Ниша.
У част и славу храбрима, у име Војске Републике Србије, општине Куршумлија и разних удружења положени су венци, као знак поштовања и сећања на гвоздене борце... а потом је уследила почасна паљба за крај званичне свечаности.
По завршетку церемоније, домаћини из удружења „Гвоздени пук“ и војска су све присутне званице послужили свечаним ручком... Било је ту свега, од војничког пасуља до печења, али нама ће у сећању остати чувени игришки кромпир, спремљен на нихов специјани начин.
После ручка већина гостију су се почели разилазити, а ми смо по позиву наших драгих домаћина остали са њима да се дружимо до поподневних сати. Уз хармонику, рецитале, песму и игру, уз Животу и његове гусле, уз све оне дивне људе време је прошло у трену али остало у лепом сећању.
Са захвалношћу могу рећи да нам је била изузетна част да поред потомака, већника општине Куршумлија и Војске Србије, будемо део манифестације одавања почасти неустрашивим србским борцима. Војницима, добровољцима, синовима, очевима.. онима који су заслужно добили и оправдали назив који им је додељен: Гвоздени пук.
Растали смо се уз песму као што су се пре 105 година седамнаесторица младића из њиховог села растала са својима најмилијима. Нажалост од њих толико у село су се вратили само тројица.
Ми смо нашим домаћинима обећали да ћемо се следеће године на овај дан вратити у још већем броју да заједно са њима сачувамо од заборава на њихове храбре претке.
Илијана Допуђ
03.10.2017.