Извештај из Братунца 20.10.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 242
Јуче: 847
Недељно: 5.304
Месечно: 24.442
Годишње: 231.102
Укупно: 765.317

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



22. октобар 2018.


Извештај из Братунца 20.10.2018


Балканска ветрометина је таква где увек дувају олује и често се пролива крв наше нејачи од разних завојевача који су желели да покоре наш пркосан народ. Готово да нема разлике између Босне и Космета. И једна и друга земља је православна, где су владари из династије Немањића зидали манастире и друге културно-историјске споменике.

Иако је прва србска држава створена у Старом Расу, земљи која је спона Босне и Херцеговине и Косова и Метохије... преци Светог Саве су из Захумља, али су управо на Косову и Метохији направили србски Јерусалим, велики број светиња је подигнут управо тамо, а потоњи владари су у Призрену зидали и себи дворе. Србија је тада била велесила.

И у оној чувеном Косовском боју на Видовдан 1389. године, када је Кнез Лазар као Христов ратник изашао на мегдан турском султану Мурату, бранећи и Србију и Европу од навале ислама, из Босне је стигао један велики одред србског војводе Влатка Вуковића - Косаче из Хумске земље, по налогу Краља Твртка I Котроманића.

Турци су тада иако бројчано јачи за кратко застали, али су касније покоравали све хришћанске земље и ишли све до Беча где су убедљиво поражени, а након тога је уследило дугогодишње повлачење и пропаст Османлијске царевине. Србска национална револуција с' почетка 19. века је постепено напредовала и довела до ослобађања србских земаља тек у наредном 20. веку.

И у Другом светском рату, али и 1990-их година србски народ и у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији је претрпео огромна страдања од муслиманских и усташких злочинаца, односно Арбанаса. Зато се Срби из ове две земље јако добро разумеју.

Тако да није случајно што су људи из братуначке Светосавске Омладинске Заједнице одлучили да позову Косовске Божуре на духовне вечери које организују у свом крају.

 

*    *    *

 

Позвала је мене једна чланица Божура пре десетак дана и вели да би требало да иду у Братунац, али да немају превоза... Ако би се могли како договорити да их ми из Србског Светионика пребацимо до Братунца и назад. Имају тамо и смештај, све ће бити подмирено само да нађем два аута. Рекох јој да може, али да имају седам слободних места, у два аута. Она пристаде.

Покуписмо прво Миру, Гавру и Јована, а онда одосмо по остатак екипе са Нешом... Таман како је планирано ми смо кренули пут Подриња. Уз пут смо имали једну мању незгодацију, али смо успели да то решимо, што се није ни осетило на нашем путешесвију.

Код Гавре и Јована иако постоји повећа разлика у годинама, у дружењу и атмосфери се то не осети. Обојица су наоштрени на добру забаву и шалу.

Правили смо само једну паузу за кафу и пићенце, што је помогло возачима да мало одморе. Наставили смо даље и код Љубовије пређосмо мост на Дрини и уђосмо у Србску Републику Босну и Херцеговину. Скретосмо лево и правац Братунац. Тамо смо се паркирали код Дома културе и оставили Косовске Божуре да обаве пробу.

Ми смо за кратко намонтирали заставе Косова и Метохије, и још једну руско-србску. Томе нам је помогао Илке, са својим сарадницима.

Остатак екипе је отишао да поседи мало са Србским Витезовима, који су запуцали из Шида, али преко Бањалуке, веровали или не. Била је то фантастична прилика да се мало разгалимо уз догодовштине са претходних дешавања које смо прошли годину и по дана уназад. Чак се и Прва дама задовољно смешкала на описивања Бане, Сркија и Нелета. Срки је наравно морао да плаћа неке дугове...

Одосмо у Дом културе где смо заузели места у неком петом реду. Сала је пред сам почетак била пуна, односно око 200 људи је било присутно. Таман испред нас сретосмо и Радојку Филиповић из Организације породица погинулих и несталих у Отаџбинском рату.

Концерт су отворили Ивана Жигон, првакиња Народног позоришта у Београду, скупа са Миром, Драганом, Јованом и Гавром на хармоници... Певали су нам: "Звона звоне невера их слуша" и др. Док је Ивана Жигон рецитовала песме.

Након њиховог првог дела, наступио је отац Серафим, односно оркестар "Србче"... где је о. Серафим имао помоћ од колеге и три дечака. Певали су и публика је уживала.

У другом делу наступа Косовских Божура, атмосфера се још више усијава јер су се чули стихови песме "Видовдан". Подижемо салу на ноге и сви у глас певамо. Након тога чује се из публике "Са Косова зора свиће, свиће, свиће нови дан...", а Гавра помаже хармоником и још деца излазе на бину, тако да се мешају учесници са публиком.

Друга песма на бис била је "Ђенерале, ђенерале", песма коју је Гавра давно написао као посвету полицијском генералу Вељку Раденовићу, комаданту ПЈП из Призрена, који се прославио 1998-1999 када је бранио свој народ на Космету од албанских банди. И ту песму смо отпевали из срца сви присутни у сали.

За сам крај Ивана Жигон је одрецитовала "Пркосну песму" Добрице Ерића, која на најбољи начин симболизује Србе последњих деценија. Добила је аплауз и тиме је концерт завршен.

 

Прешли смо до парохијског дома цркве где су организатори уприличили вечеру, али један мањи део наше екипе је отишао пут Б. Баште, да обиђе фамилију. Они који су остали провели су се баш добро, певајући на гитари о Србији, Русији итд.

Наредно јутро се сви нађосмо у цркви на литургији, а после тога опет у парохијиски дом на доручак. Они који су кренули пут Новог Сада одоше раније, а ови други, који су кренули пут Београда, свратише у М. Зворник, код Милкића: Ненада и Драгане на кафу и диван.

Увече сви стигосмо у Београд задовољни што смо упознали низ нових људи, дружили се са драгим људима, а срце и душа су уживали у познатим стиховима.

 

 

Милан Чучковић
22.10.2018.

 





Посећено је: 1181  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






BRATUNAC   BOSNA   KONCERT   KOSOVSKI BOZURI   PODRINJE  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!