Душан Пурић (1873-1914) - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 149
Јуче: 649
Недељно: 4.440
Месечно: 25.774
Годишње: 237.430
Укупно: 771.645

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извјештај из Гајдобре: Мурал за Александра Кисина 24.10.2020

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



22. септембар 2020.


Душан Пурић (1873-1914)


Душан Пурић је био легендарни потпуковник Војске Краљевине Србије, који је дао огроман допринос у ослободилачким ратовима почетком 20. века.

Погинуо је септембра 1914. године јуначки као командант Четвртог пешадијског пука „Стеван Немања“ у чувеној бици на Маковом камену.

Данас у Ужицу постоји споменик Душану Пурићу.



 

ЖИВОТОПИС

Рођен у 1873. године у Ивањици у трговачкој породици.

Основну школу је завршио у родном месту, а затим је похађао гимназију у Београду. Након завршеног шестог разреда Гимназије, уписао је Војну академију, коју је у 24. класи завршио 1894. године са врло добрим успехом и произведен је у чин артиљеријског потпоручника.

Три године је проводи у трупи, а затим је 1899. године завршио Вишу војну академију.

Постављен је за команданта пољске батерије у Ћуприји, а после годину дана изабран је за приправника генералштабне струке и унапређен у генералштабног капетана, због чега је отишао на усавршавање у Француску.

По повратку из Француске постављен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву.

Био је командант 17. комбинованог и 6. пешадијског пука.

 

РАТНИ ПУТ И ВОЈЕВАЊЕ
 

Балкански ратови

За време Првог Балканског рат 1912. године налазио се генералштабним пословима Дринске дивизије првог позива. Четврти пук „Стеван Немања“ је освојио Зебрњака, у у Кумановској бици.

Током Другог Балканског рата 1913. године је по сопственој молби молби постављен за команданта Другог пешадијског пука „Књаз Милош“ познатијег као Гвоздени пук.

У Брегалничкој бици показао се као веома храбар и способан војник и старешина.

 

Први светски рат

На почетку Првог светског рата 1914. године Пурић командовао је Четвртим пуком „Стеван Немања“ у саставу Ужичке војске која је у садејству са Црногорско-Рашком војском извршила продор преко Дрине на правцу Вишеград-Романија-Сарајево и угрозила део Поћорекове војске.

Средином септембра 1914. године Душан Пурић се са својим пуком „Стеван Немања“ је бранио правац од Вишеграда преко Мокре Горе ка Ужицу. Када су главне снаге Аустроугарске извршиле офанзиву са форсирањем реке Дрине ка Љубовији, Ковиљачи, Лозници и Ваљеву...

Kада су се заоштриле борбе према Гучеву и Мачковом камену, командант Пурић добија наређење Врховне команде да стигне до Мачковог камена, нападне непријатеља и спречи његово продирање у дубину Србије.


Четврти пешадијски пук на челу са Пурићем на Мачковом камену

Четврти пук Дринске дивизије који је тада ушао у састав Дунавске дивизије, наређење је „беспрекорно извршио“ записано је у србској историографији.

После напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Душан Пурић стиже у најтежим тренуцима у непосредну близину Мачковог камена. У ноћи између 21. и 22. септембра врши непосредне припреме за јуриш свог славног пука и тада издаје историјску заповест официрима 4. пука:

„Војници, ми смо овде дошли да гинемо за Отаџбину.
Командири испред својих водова и чета,
команданти испред својих батаљона,
а ја ћу испред свих. За мном!
У јуриш! За слободу и Отаџбину!”

 

Битку је преживело само 1.000 војника и старешина. Душан Пурић је погинуо међу првима у најжешћем судару прса у прса. А његови саборци су дуго носили са собом посмртне остатке у ковчегу.

Постхумно је унапређен у чин пуковника, због успешног командовања и показаној храбрости у одбрани отаџбине.

Улици Војводе Степе бр. 68, у Београду, налази се спомен плоча Душану Пурићу, а у Ужицу његова биста у центру града постављена 2010. године.



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 92  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00
Оцените нам овај чланак:






DUSAN PURIC   MACKOV KAMEN   AUSTROUGARSKI ZLOCINI   UZICANI   PRVI SVETSKI RAT   BALKANSKI RATOVI  
CETVRTI PUK   STEVAN NEMANJA   DRINSKA DIVIZIJA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!