"Дрино водо - очи девојачке" је прича која говори о усташком злочину над србским народом у југоисточној Босни, близу Дрине. Усташка јединица "Црна Легија" која је бројила 10.000 војника, под комадном крвника Јуре Францерића су у пролеће, 22. марта 1942. године кренула је у велику геноцидну офанзиву за истребљење Срба у околини Вишеграда. Том приликом је убијено више од 6.000 Срба. У овом злочину су учествовале и усташке јединице "Муслиманске милиције".

Уплашени српски народ кретао се у збеговима ка Вишеграду, терајући чак и стоку и носећи најосновније ствари и драгоцености, у нади се да ће ту, на мосту Мехмед-паше Соколовића, прећи Дрину и дочепати се Србије. Међутим, изнемогле, преплашене и изгладнеле српске породице на ћуприји у Вишеграду је дочекивала и заустављала италијанска стража.

Преко реке су пуштани само оне који су могли да плате своју слободу. Златом, стоком или неком другом вредношћу, свеједно. Остали су морали да наставе даље, низводно, бежећи испред усташких патрола, јединица злогласне црне легије и муслиманске милиције козјим стазама и преко планинских превоја према Милошевићима и Старом Броду и надајући се у сламку спаса - да ће се успети да се укрцају на скелу или у чамце на путу до слободе. Скоро месец и по непрегледне колоне Срба у збеговима су одлазиле у овај Дрински кањон из кога се већина никад није вратила. Ко није умео да плива, или се утопио, или је био убијен.

У овом документарцу можете чути и видети изјаве преживелих сведока (Милоша Башовића, Милован Бакамаз, Ристо Боровчанин, Љубица Планичић...) тог ужасног злочина који је деценијама био скриван од југославенских комунистичких власти после Другог светског рата. Тек 2008. године је подигнуто достојно спомен обележије за српске жртве.

Ужасан злочин у Старом Броду и Милошевићима је био мотив писцу Момиру Крсмановићу да напише свој првенац "Тече крвава Дрина" 1983. године, јер је и сам пуком срећом успео да преживи.