Јасеновачки камени цвет је монументални споменик посвећен свим жртвама које су страдале од стране Усташког режима Анте Павелића у логору Јасеновац током Другог светског рата 1941-1945. Аутор споменика је архитекта Богдан Богдановић. Споменик је завршен и отворен 1966. године уз бројне контраверзе.

Место јасеновачког логора, с обзиром на ужас који се тамо догодио, релативно дуго времена било је вероватно једино место неког масовног злочина у Европи које још није било обележено. Тако је почетком 1960-их вајар Богдан Богдановић победио на конкурсу за дизајн споменика, који је коначно био реализован 1964. године.

Богдановић је на месту логора који је био поприште дивљаштва, убијања и мучења, дизајнирао велики бетонски цвет, симбол нежности и лепоте. И сама чињеница да је цвет саграђен од бетона има своју симболику. Када се посетилац током сунчаног дана нађе унутар споменика, температура постаје изузетно висока, што посетиоцу ствара дојам да се налази усред пакла, што је јасеновачки логор и био.

Аутор је на том месту остварио цвет, симбол живота и поновног рађања, што управо карактеризује његов наум. Он не жели да се народи препиру и завађују, него да након ужаса који су се овде догодили завлада помирење и престанак наслеђивања мржње с колена на колено.